Krvavi kafanski ortakluk iz elitne “Nove kraljevine”

Jedna krvava tuča uznemirila je dobrano Beograđane u subotnje oktobarsko popodne 1933. godine, a uzbuđenje je trajalo i u narednim danima i nedeljama, kako su se otkrivali sve novi detalji ovog obračuna.

Dogodila se u poznatoj elitnoj beogradskoj kafani „Nova Kraljevina” u Ulici kralja Aleksandra u broju 70, na uglu sa Prote Mateje. Posvađali su se, a zatim potukli i iskasapili Ilija Kadijević i Ilija Ljubibratić, inače, sve do nekoliko dana pre ovog događaja, dobri prijatelji, a kako su gosti koje su svakodnevno služili, smatrali – i još bolji ortaci.

I ovu tuču bi verovatno beogradska štampa zabeležila kao kratku vest da ona po jednom detalju nije bila neobična.

Naime, jedan od aktera bio je tek operisan od slepog creva i begunac iz bolničkog kreveta. On je odmah pošto je operisan pobegao u varoš da bi iskasapio nožem svoga ortaka. Napadač je u celom otmenom Beogradu bio poznat kao kelner Ilija Kadijević.

Do zaoštrenih odnosa između dvojice ortaka je došlo, kako to obično i biva među ortacima, zbog jednog ugovora. Ljubibratić je, prema tom ugovoru, smatrao da je on sopstvenik radnje, a da je Kadijević samo poslovođa. Ovaj je opet, tvrdio je da je punopravan ortak.

Prijatelji su pokušavali da ih izmire, ali ništa nije pomoglo.

Ugovor nije pravilan. Pokazan mi je jedan ugovor, a dat na potpis drugi, to tako ne ide. Može doći do svačega – pretio je Kadijević.

Tri dana pre nemilog događaja, međutim, Kadijeviću je naglo pozlilo. Žalio se na strašne bolove. Prenet je odmah u Prvo hirurško odeljenje Opšte državne bolnice, na treći paviljon, gde je utvrđeno da je dobio zapaljenje slepog creva.

Lekari su ga odmah operisali i, kako su napisali u izveštaju, sve je proteklo u najboljem redu. Ali, I pored toga pacijent je morao još neko vreme da ostane u bolesničkoj postelji, pošto je postojala bojazan da, iznenada, posle operacije, ne nastupe kakve komplikacije.

Onda se, međutim, desilo nešto neočekivano. Sasvim iznenada, bez znanja dežurnog lekara, Kadijević je napustio bolesničku postelju. Prema priči cimera iz sobe, bio je strašno uzrujan. Čim je dobio jedno pismo, digao se iz kreveta, obukao i izašao. Psujući napustio je bolesničku sobu. Čim je izašao na ulicu, uzeo je automobil i dovezao se ni manje ni više nego u kafanu – u „Novu kraljevinu”. Kad je ušao među goste, svedočili su kasnije, bio je strašno bled.

Gde je Ilija Ljubibratić – pitao je još s vrata.
Odgovorili su mu da će brzo doći. Tako je i bilo. Ubrzo, se Kadijevićev ortak i pojavio. I tada se desilo nešto, čemu se niko nije nadao.

Zašto si mi napisao onakvo pismo – zagrmeo je Kadijević.

Nemoj da vičeš, inače ću da zovem policiju – odgovorio je Ljubibratić.

Zatim je pozvao Kadijevića da napusti njegovu kafanu, misleći, naravno, da ovaj neće imati kuraži da ga napadne. Međutim, prevario se.

Besan, Kadijević je istrgao nož i udario njime Ljubibratića po levoj ruci i glavi, tako da je ovoga odmah oblila krv. Hteo je da ga udari još, ali se umešala posluga i razvadili su ih. U tom momentu pred kafanom se iskupilo dosta sveta. Svi su se čudili zbog čega je došlo do ove krvave tuče, znajući da su Kadijević i Ljubibratić ranije bili dobri prijatelji.

O tome su svedoćili I mnogobrojni oglasi, koje su davali novinama I u Kojima je uvek stajalo: „Za posetu mole Ilija Ljubibratić i Ilija Kadijević.”

Na lice mesta ubrzo je stigao dežurni pisar Osmog kvarta gospodin Stefanović, koji je poveo istragu.

Povređeni je po sopstvenoj želji prenet u sanatorijum dr. Stanoja Pantovića, u ulici Prote Mateje. Činilo se da su njegove povrede teže prirode, dok se Kadijević vratio ponovo u bolnicu, u svoju bolesničku postelju, pošto mu je opet pozlilo.

Na saslušanju Ljubibratić je tvrdio da je Kadijević bio kod njega u radnji poslovođa i ništa više.

Nisam mogao više da ga podnosim, jer je tukao kelnere i svađao se sa gostima. I, naravno, morao sam da mu otkažem. Na to, kao sopstvenik kafane imam prava. Međutim, on je došao u kafanu i napao me nožem. Za pokušaj ubistva, podneću krivičnu tužbu protiv njega – svedočio je Ljubibratić.

Kadijević je sa druge strane tvrdio da je bio izazvan i to u toliko pre što mu je Ljubibratić poslao jedno vrlo uvredljivo pismo. U pismu je, između ostalog, rekao da ne želi više da ga vidi u radnji.

I kao što to često biva među drugarima, pa ortacima, posao je propao, a veliko prijateljstvo se pretvorilo u netrpeljivost. I dugo su se posle ovog obračuna u kafani “Nova kraljevina” prepričavali detalji ne samo krvavog raspleta, već i dugogodišnjeg odnosa Kadijevića i Ljubibratića. Sve dok jednog nedeljnog jutra, u proleće 1941. i “Nova kraljevina” i tužna priča o ubistvenom prijateljstvu nisu zauvek nestali u prahu i dimu nakon eksplozija avionskih bombi iz nemačkih aviona.