U najelitnijem delu Beograda, na najskrovitijem mestu, među bregovima i usred guste šume, ispod južne padine brda Dedinje i Topčiderskog parka, skrivena je najveća beogradska tajna!
Tajna nije u smislu postojanja, tačno se zna koja su tu sve zdanja, ali tajna je i te kako velika u smislu pogleda – nećete videti ni iz jedne ulice vilu komandanta Kraljeve garde u kasarni Topčider, čuveni Dom garde, Komandu za obuku, letnju dvoranu…
Najbliže ovoj tajni bićete ako prošetate Ulicom Teodora Drajzera, ali zaboravite na fotografisanje, to je zabranjeno! Ipak, svejedno, ni odatle nećete skoro ništa videti…
Da tu postoji kasarna malo jasnije se nazire iz Bulevara patrijarha Pavla, ali ni tu nećete mnogo moći da zavirite. O zabrani slikanja nećemo ni da govorimo.
Možete da odsednete u susednom restoranu Knežev lad i tako možda sretnete i neko lice sa druge strane kapije, koje je kao i sav normalan svet svratilo na ručak izvan “zidina” kasarne.
Zašto je ovaj deo Topčidera toliko važan da je zaista nevidljiv za svakog prolaznika?
Njegova blizina dvorskom kompleksu na Dedinju, na koji se zajedno sa kasarnom Dedinje delom i oslanja, svedoči o tome da je reč o elitnom vojnom kompleksu. Drugim rečima – sam vrh.
Tu je bio u vreme Kraljevine Jugoslavije Gardijski kompleks, a centralni objekat u njemu bio je Dom garde, podignut 1926. godine.
Objekat nemerljivog kulturnog i istorijskog značaja koji, pak, civili nemaju prilike da vide bez posebnog poziva. Danas se u svečanoj sali ovog doma održavaju važni prijemi Ministarstva odbrane. A nekada, tu su bili balovi. Kralj i kraljica imali su svoje posebne salone.
Postojao je tu i veliki, raskošni venecijanski luster. Tokom okupacije on je bio ukraden, ali je kasnije pronađen u Bugarskoj i vraćen u svoju kuću. Nažalost, luster je pao i polomio se, a krivac za to je NATO bomba, čija detonacija je potresla ovo zdanje.
Osim Doma garde, tu je i velepno zdanje Štaba komande Kraljeve Garde, koji i danas ima istu namenu – tu je smešten rukovodeći kadar garde, a nestalo je samo ono “kraljeve”.
Ove dve zgrade gledaju na nekadašnji Gardijski park, a zdanja su podignuta zahvaljujući kraljevom generalu Petru Živkoviću. Park odavno ne postoji, a koliko je bio lep vidi se na starim slikama. Tu je bila fontana, muzički paviljon, organizovali su se događaji na otvorenom, a zelenilo su oplemenjivale i prve beogradske palme koje su zimi unošene u staklenik!
Oko Gardijskog doma bilo je mnogo zgrada u kojima nisu spavali “obični” vojnici, već su tu radili ugostitelji, baštovani (bila je i staklena bašta), berberi, frizeri…
Danas tih malih objekata nema, ali tu je letnja dvorana i aneks-sala. Za potrebe kompleksa bila je izgrađena i posebna električna centrala.
Osim garde Vojske Srbije tu su danas i Komanda za obuku, Inspektorat odbrane, kao i Peti bataljon vojne policije.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
