Priče o vilama, mitskim bićima našeg narodnog pripovedanja, vezuju se za daleke planine, čudesna jezera i izvore, za korice bajki i spokojne dečje snove. Ali i Beograd je imao svoje vile!
Jer, upravo se jedan od najsivljih, najbrutalnijih i najprašnjavijih krajeva grada, ispresecan betonskim prilazima, ogradama i kolosecima, zove po tim bićima – Viline vode. Neverovatan i čudesan naziv za deo obale Dunava, ne toliko daleko od centra Beograda, u kome je raspali industrijski kvart iz neke davno protekle epohe.
Viline vode, kraj i ulica koja se tako isto zove, nekadašnja priroda i velika voda, ime su dobili po legendi sa Dunava.
Normalno, obala Dunava bila je plavna u istoriji i nije bila stalno naseljena. Kada bi vodostaj nadošao, obala bi bila natopljena podzemnim vodama.
A čovek, koji je posmatrao prirodu, poštovao je i plašio se, pridodao je ovoj divljini i svoj kulturni svet – prostor vila i vilenjaka, zlih i dobrih sila, poštovanja i kazne.
Verovalo se da u tim nabujalim vodama žive vile. Ali, upitno je da li su to bile dobre vile. Ako biste ih uznemiravali, one bi vas kaznile. Tako su pripovedali nekadašnji “vračevi“.
Ne čudi što je grad nastao tako daleko od ovog kraja i vekovima od njega “bežao“, i što je osvojen tek industrijalizacijom.
Mašta je radila – vlasnici okolnih bašta čuli bi čak i zvukove truba, zov kraljice vila. Dunav, moćna reka sejala je i smrt – vrebala je svakog ko je nije poštovao, ko se olako u nju upustio i bivala je tada nemilosrdna. Izvor živora i radosti lako je postajao kovitlac smrti. Tako se, prema nekoj verziji legende o dunavskim vilama kolala i priča da su vile, zapravo, devojke koje su se u reci utopile.
Vile u Dunavu kao vrsta mita i drevnog pripovedanja nisu ništa neobično, čitave civilizacije srasle su s ovom rekom i obogatile je svojim značenjima koje samo čovekova mašta razume…
Zanimljivo je da se sa Ulicom Viline vode ukršta i jedna tako profanog i jednostavnog naziva, kao da je tehnologija došla tu da uništi svaki mit i zagonetku prirode: s betonom i zgradama stigla je i klanica, pa i Ulica nazvana Klanički kej!
Zapravo, Beogradska klanica izgrađena krajem 19. veka prvi je veliki industrijski objekat u ovom kraju.
Ko zna kakva budućnost čeka ovaj kraj. Bilo je svakakvih planova, priča, ideja, obećanja pre mnogo godina… Ali, vile više niko ne pominje iako Dunav, nažalost, i dalje uzima duše, sada onih nesretnika koji najtragičniji korak života prave sa ograde obližnjeg Pančevačkog mosta.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
