Majstor strave koji je morao da se “sredi za Beograd”

Režiseri su ljudi iza kamera i često ostaju u senci glumaca čije su uloge stvarali. Ipak, i među režiserima je bilo onih, posebno šezdesetih godina, koji su postali legendarni i sve do danas njihova imena znače dosta kada se pomenu.

Jedno od najzvučnijih imena filma ikad bio je Alfred Hičkok. Čovek koji je postao fenomen dokazavši da publika ide u bioskope „da bi gledala Hičkoka“, a ne njegove glumce. Znali su da će dva sata drhtati i postati učesnici avanture njegovih junaka.

Hičkok je bio popularniji od mnogih zvezda. Njegovo ime na filmskom plakatu ili špici je stvaralo velike gužve pred bioskopskim dvoranama. Ta fama je vladala oko njega i kada je tačno pre 58 godina, 22. maja 1964. godine sleteo na tek otvoreni novi beogradski aerodrom.

Sve dok par dana kasnije nije odleteo sa Surčina, režiserovo prisustvo u Beogradu je izazvalo neverovatno interesovanje medija, ali i Beograđana. Originalan i predusretljiv, izlazio je u susret novinarima i odgovarao na njihova bezbrojna pitanja.

Intervju sa režiserom filmova „Psiho“, „Prozor u dorište“, „Nazovi M. radi ubistva“, „Držite lopova“, „Nevolja sa Harijem“ objavio je 4. juna 1964. „Filmski svet”, popularna jugoslovenska filmska revija koja je izlazila nedeljno od 1954. do 1970. godine u Beogradu. Izdavalo ju je novinsko-izdavačko preduzeće „Duga“ i u tom intervjuu on je otkrio razlog svog dolaska – snimanje filma „Tri taoca“.

– Film govori o borbi policije protiv mafije u Americi. Gangsteri su oteli tri deteta iz najuglednijih američkih porodica i sakrili ih na raznim stranama sveta. Odlučio sam da jedno dete bude skriveno na Dalekom Istoku, drugo u Južnoj Americi, a treće … Još nisam rešio gde, ali sam došao da razgledam Dubrovnik. Interesuje me srednjovekovna arhitektura koja mi je potrebna za film „Tri taoca“ – govorio je Hičkok za „Filmski svet”.

O njegovom boravku u Beogradu pisale su u velikoj reportaži i „Večernje novosti” čiji su novinari šetali sa čuvenim režiserom ulicama prestonice, a društvo im je pravila i naša glumica Milena Dravić. Tom prilikom je posetio Kalemegdan gde su svi bili očarani njegovim poznavanjem istorije, pričao je o osvajanju Beograda, ali i o tome koliko žali što nije uspeo da svrati u Beograd kada je pre nekoliko godina famoznim vozom “Simplon orijent” putovao u Istanbul.

Saznanje da je na mestu Novog Beograda nekada bila ledina i da je sve izgrađeno za 20 godina, za čuvenog režisera bilo je fascinantno. Dok je šetao Kalemegdanom pažnju mu je privukao Zoološki vrt gde je svratio i pozdravio se, kako je rekao, sa svojim najboljim glumcima – pticama.

Na pitanje Milene Dravić koja bi mesta još voleo da poseti, kao iz topa je odgovorio: „Samo stari Beograd”. Tada su ga domaćini odveli do čuvene kafane „Znak pitanja” i Konaka kneginje Ljubice, a zatim preko Trga republike i Kneževog spomenika sve do Miloševog konaka. Interesovao se za eksponate Muzeja Prvog i Drugog srpskog ustanka.

– Volim staro oružje i često sam želeo da napravim film u kome bi se nekakav zločin desio nekim običnim oružjem. Ipak, dosad to nisam učinio, jer sam uvek mislio da je staro oružje suviše eksploatisano u raznim spektaklima i pseudoistorijskim filmovima – pričao je režiser.

Hičkok se tokom obilaska Beograda ni jednog trenutka nije ponašao samo kao turista, on je i u ovom slučaju bio reditelj. I jednog trenutka je „odigrao” jednu scenu za „Filmske novosti”, a posle toga sledilo je druženje uz večeru u Skadarliji. Iako na dijeti, Hičkok je slaveći uspeh koji je postigao film „Marni” rekao da tada dijeta ne važi.

– Kada sam u restoranu sa prijateljima, ne pitajte me šta ću da jedem. Hoću samo da budem sa prijateljima – pričao je beogradskim novinarima.

Sve vreme reditelja je pratila i supruga Alma, koja je pored životne saputnice, imala i ulogu njegove nezamenljive i perfektne sekretarice. Kada je orkestar zasvirao „groficu Maricu”, Hičkok se oduševljeno obratio supruzi:

– Sećaš se Alma onda kada sam snimio prvi film. Slušali smo ovo…

Baš tih majskih dana 1964. dok je Alfred Hičkok boravio u Beogradu, stigao mu je telegram iz Njujorka – njegov poslednji film ”Marni” je prvog dana prikazivanja potukao dotadašnji rekord u gledanosti i zaradi koji je držao njegov prethodni film, čuvene „Ptice”.