Ko bi danas mogao da napravi spisak svih gostiju koji su u toku jednog dana stigli u Beograd?
A nekada smo te podatke mogli da pročitamo – u dnevnoj štampi!
Tako smo u “Vremenu” iz 1926. godine otkrili u kojim beogradskom hotelima su gostovali imućni putnici, diplomate i kapitalisti, a u kojima oni sa malo plićim džepom, ali ipak dovoljno bogatim da sebi priušte putovanje u prestonicu i odsedanje u hotelu.
A dolazili su najviše trgovci iz Beča, činovnici i novinari iz naše, tada velike kraljevine, a jedan putnik, inače Srbin, doputovao je čak iz Njujorka.
Januara 1926. u Beogradu je bio i jedan od vođa tada već zabranjene Komunističke partije – Božidar Adžija.
Njegovi saradnici u ilegali mogli su tako da putem novina budu obavešteni da im je šef bezbedno stigao i u kom je hotelu smešten. Pomalo iznenađujuće, znajući da je policija budno motrila na te spiskove, a da su joj komunisti bili apsolutni prioritet jer su bili tretirani kao teroristi.
Ovog spiska nisu bile pošteđene ni dame i gospoda, koji su u Beograd doputovali privatno.
Jedan od najluksuznijih hotela bio je Palas. Tada tek izgrađen, modran hotel u kom je uvek bilo struje – imao je svoj generator, kao i sistem za rashlađivanje hrane, što je u ono vreme bila vrhunska oprema. U hotelu su bila instalirana čak tri lifta.
Od železničke stanice gosti koji su rezervisali sobe stizali su fijakerom do smeštaja. Ovaj hotel bio je i mesto za zabavu i razonodu – tu su bile organizovane revije, banketi, koncerti…
Zanimljivo je pogledati ko su bili putnici koji su dolazili u Beograd u to vreme, odakle su pristizali i kojim poslom. To je sve bilo navedeno u novinama. Tog 17. januara 1926. u “Palas” su stigli Šarl i Julna Elic, diplomata sa suprugom, iz Pariza, Štefan Kenig, trgovački putnik, Beč, Laura Vilmoš, privatno, Veliki Bečkerek (današnji Zrenjanin), Štefan Ferenc, direktor, Beč, Hugo Cepger, trgovac Budim Pešta, Jovan Živković, rudar, iz Njujorka i Artur Rajski, trgovački putnik, Beč.
Čuveni Bristol kod Glavne železničke stanice, takođe je privlačio dobrostojeće putnike. On je od Palasa bio nešto stariji hotel, ali vrhunski opremljen bečkim nameštajem. Imao je 60 soba i bio je, takođe, važno mesto okupljanja društvene elite.
“Bristol” je svojom upečatljivom arhitekturom i značajem doprineo urbanizaciji i razvoju Savamale. Evo ko je sve bio njegov gost 17. januara 1926. godine: Žarko Borkanović, trgovac, Grac, Dr Milovan Žanić, narodni poslanik, Senj, Fric Tajč, trgovac, Beč, Jozef Fuks, privatni činovnik, Beč, Ana Hođerova, privatno, Prag.
Domaće ugledne ličnosti birale su Ekscelzior. To se vidi i po spisku gostiju. Ovaj hotel podignut je 1924. godine i u njemu je neko vreme živeo i Ivo Andrić. On je, inače, podignut za potrebe privatne klinike, ali je preuređen u hotel. Tokom Drugog svetskog rata okupatori su u njega smestili svoj generalštab.
U tom hotelu su tog januara 1926. godine odseli Dr Jovan Jovanović, konzul Srbije, London, Vladoje Juričić, inženjer, Zagreb, Ferdinand Brauner, direktor, Zagreb, Freida Šparc, privatno, Zagreb, Eduard Puser, inženjer, Maribor, Jozef Gribnar, trgovački putnik, Beč.
Hotel Srpski kralj bio je jedna od najlepših i najvećih beogradskih građevina, a suršili su ga Nemci u Drugom svetskom ratu do temelja. On se nalazio na izvrsnoj lokaciji – kod Kalemegdana.
Hotel sa sto soba i nekoliko luksuznih apartmana imao je svoje vozače na raspolaganju gostima, a liftovi su mogli da se koriste čak i noću. Spisak gostiju ukazuje na njihovu raznovrsnost i po zemlji porekla i po zanimanju – sekretari, direktori, inženjeri…
– Franc Munk, trgovac, Lezeve
– Aleksandar Nikolajević, inženjer, Aranđelovac
– Robert Hunel, trgovački putnik, Beč
– Franja Levi, direktor, Subotica
– Bruno Štamberger, inženjer, Subotica
– Franc František, sekretar, Prag
– Hanc Silberer, činovnik, Beč
– Dr Oto Fodor, hemičar, Veliki Bečkerek
– Evgen Levinštajn, fabrikant, Prag
– Helena Ronberg, činovnica, Berlin
– Bazil Holden, računoispitač, London
Na luksuznoj lokaciji, pokraj gradskog parlamenta, tačnije Starog dvora, nalazi se hotel Splendid. Ovde su se u nekom hodniku ili na recepciji susreli jedna Parižanka i lekar iz Rače. Tu je odsedao i inspektor iz Zagreba i profesor iz Ljubljane. Ovo je spisak gostiju:
– Marija Puškin, privatno, Pariz
– Rene Martel, profesor Univerziteta, Ljubljana
– Dr Oto Ajaelin, inženjer, Ćuprija
– Dr Milivoje Ivanković, lekar, Rača (kragujevačka)
– Josif Horvat, inspektor državnih železnica, Zagreb
Iz nekog razloga, novinari su najviše odsedali u Hotelu Petrograd. Nalazio se na samom Savskom trgu, a zgrada je očuvana do danas. Ipak, kako je hotel bio značajno oštećen u Drugom svetskom ratu, nakon obnove on je promenio izgled.
– Jova Jakšić, novinar, Sarajevo
– Gojko Berberović, novinar, Zagreb
– Dr Božidar Adžija, novinar, Zagreb
– Jozef Kratohvil, inženjer, Prag
– Ljubiša Hadžipopović, potpukovnik, Novi Sad
– Milorad Jakovljević, trgovac, Kragujevac
– Žika Stefanović, inženjer, Beograd
– Pera Aranđelović, apotekar, Niš
– Božidar Đorđević, posednik, Skoplje
Još jedan poznati beogradski hotel radio je i u to vreme. Ovo su bili gosti “Balkana” tog istog dana:
– Žika Janjićijević, trgovac, Skoplje
– Koča Ljotić, izvoznik, Kruševac
– Dušan Stojadinović, preduzimač, Kruševac
– Gusta Pšibil, sajdžija, Sremska Mitrovica
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
