Spasavanje Beograda Dunavom iz Vukovara
Prva bitka u Prvom svetskom ratu započela je 1914. na vodi, na ušću Save u Dunav, u Beogradu. A ta moćna reka Dunav, saobraćajna arterija jugoistočne Evrope vekovima, bila je ključna tačka za srpsku vojsku i u vreme oslobođenja zemlje
Popodnevne žrtve Knez Mihailove u ratu za pravo prolaska
Knez Mihailova. Ulica za sve i za svakoga. Turisti je ne mimoilaze. Duša je Beograda. A ne tako davno bila je veoma opasna za one koji kroče u nju. Više za pešake nego za vozače. Ticalo se života i smrti. Nije skoro
Kako je najvredniji orden Kraljevine Srbije vraćen u Beograd
Jedna vest s početka ove godine da je na izložbi u vitrinama Istorijskog muzeja posebno mesto zauzelo jedno od najređih i najskupljih srpskih odlikovanja - Orden Miloša Velikog IV stepena - iz nekog neobjašnjivog razloga prošla je neprimećena u javnosti. A
Nacionalni simbol Hrvatske je na Dedinju od 1934. godine
U Dvorskom kompleksu na Dedinju čuva se jedno od najvećih dela proslavljenog vajara iz 20. veka Ivana Meštrovića. Sa posebnom osećajnošću isklesana je skulptura "Povijest Hrvata", a kako i ne bi bilo tako, kada je u ženskom liku oličena upravo,
Katastrofa u Skoplju digla je Beograd na noge
Krvavi 26. jul 1963. godine doneo je nedelje u kojima se u Beogradu pričalo samo o - Skoplju i zemljotresu. Dvadeset sekundi katastrofe koja se desila u 5.17 časova ujutru, snage 6.1 Merkalija, ubilo je preko 1.000 ljudi, teško povredilo tri
Arhitekta sa idejom da zauvek “sredi” Topčidersku zvezdu i Hajd park
Kada je kao “kadar” postavljen na čelo urbanista Beograda odmah posle Drugog svetskog rata i uvođenja komunističke diktature, arhitekta Nikola Dobrović, poznat po svojim smelim i lepim objektima podignutim tokom 1930-tih na obali Jadranskog mora, najviše u okolini Dubrovnika, predložio
Telefon kao adut Jugoslavije u međunarodnoj politici
U vreme SFRJ telefonske govornice nisu bile samo sredstvo komunikacije već i predmet državnog ponosa i - izuzetno isplativ izvozni artikl. Tito u Egiptu Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, a u kontekstu brzog razvoja telekomunikacione mreže, jugoslovenske govornice standardizovane su
“Specijaliteti od testa”: gde je zaista bila prva picerija u Beogradu
Koja je bila prva picerija u Beogradu? Odgovor na to pitanje nije baš najjasniji i danas. Ako pitate starije, najverovatnije ćete dobiti odgovor - "Snežana" u Knez Mihailovoj 50, otvorena 1976. godine. Ukoliko guglate - opet isto. Baša "Snežane" Ali malo pre
“Praško proleće” u Zemunu
Nije mala stvar kada pored imena na uličnoj tabli neko postavi venac. To znači da iza slova još stoji i duh osobe kojoj su mnogi živi zahvalni i spremni da mu odaju poštu. Tu slavu u Beogradu ima Aleksandar Dubček, čehoslovački
Banana iz “Matriksa” za kojom je ludeo ceo Beograd
Kada su krajem devedesetih godina mobilni telefoni stigli na srpsko tržište i potpuno zasenili do tada neprikosnovene pejdžere,, bili su skupi i teško dostupni, ali ipak ne toliko da se ne bi našli u svakom većem društvu. Prvi mobilni na srpskom