S jedne strane Kalemegdana nalazi se moćna muška figura Pobednika, ali s druge, niže, mračnije i manje uočljive tačke u parku, prema Zoo vrtu, “vreba” opasna ženska figura, koja u svojoj ruci drži malo telo muškarca.
Grudi su joj bujne, kukovi široki, a moć joj daju velika krila.
To je “Anđeo smrti” – čuveno delo Ivana Meštrovića, vajara koji je svojim rukama izvajao i Pobednika.
Nije bilo planirano da njegova dela budu izložena na ovakav način – simbol Beograda, Pobednik, trebalo je jednom da bude samo delić velike fontane na Terazijama, ali ovako usamljen on je ipak deo svake panorame Beograda.
Anđeo smrti je, pak, trebalo da bude u sastavu nikad završenog Vidovdanskog hrama, a sada ove dve figure muška tvore jedan balans Meštrovićevih motiva – snaga muškarca i moć žene u istoj kulturno-istorijskoj celini Beograda.
Ne treba zaboraviti da se na važnom mestu na Kalemegdanu nalazi i Spomenik zahvalnosti Francuskoj, takođe delo Ivana Meštrovića.
Ova figura takođe je u osnovi jedna moćna žena, ali negde između pobede i kazne, života i smrti, ona kroz svoju snagu simbolizuje solidarnost.
Sva tri dela definitivno odišu moći, a zanimljivo je čak i da postoje izvesne sličnosti. Zagledajte se malo bolje u lice “Anđela smrti” i videćete veoma slične crte lica kao kod Pobednika. Oštre, odsečno izvajane, stroge i upečatljive.
Tek nešto više od decenije ovaj anđeo širi svoja zloslutna krila ka nebu iznad Kalemegdana – do 2011. skulptura se nalazila u Opovu.
Premeštena je u Beograd posle stotinu godina otkad je napravljena, a jednom davno videla je i svet, odnosno svet je video nju, kada je u Rimu bila izložena na ulazu u paviljon posvećen autorima sa jugoslovenskih prostora.
Meštrovićeva dela inače odišu snagom i kolosalna su po svojim dimenzijama. Spomenik Neznanom junaku jedan je od najznačajnijih njegovih dela u Beogradu, ali kod nas se čuva još mnogo radova velikog vajara.
Narodni Muzej čuva statue Marka Kraljevića, Miloša Obilića, Sfinge, slepog guslara, Banović Strahinje… umetnika Ivana Meštrovića, katkad osporavanog, ali bez sumnje, najvećeg vajara čija dela ima Beograd.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
