Zaboravljene junakinje beogradskog života – telefonistkinje
Odvajkada su ljudi bivali u nekakvoj žurbi, bez strpljenja i obzira za druge, idući ka nekom svom cilju. Tako je i 1927. godine bilo najlakše svoj bes iskaliti na ženama koje su radile u telefonskoj centrali! Nekada je svaki poziv
Epopeja koja stoji iza čudnog imena ulice na Senjaku
Možda ste jednom, kad ste, recimo, čuli prvi put za njen naziv, pomislili da je ulica Sanje Živanovića dobila ime po osobi ženskog roda. Ali, zar se tada ne bi zvala ulica Sanje Živanović? Kao i u slučaju Sanje Ilića,
Napadi životinja u Zoo vrtu – opasnost na Kalemegdanu
Za trinaestogodišnjeg Pavla Pančetovića 5. oktobar 1963. bio je strahovit dan. Tog subotnjeg jutra u Zoološkom vrtu suri medved mu je odgrizao desnu ruku. Kada je proturio ruku kroz rešetke kako bi ga nahranio, životinja je šapom dohvatila mališana. Miško,
“Kaldrma bez ulice” ili kako su novinari naricali zbog urbanizacije 1926. godine
Ulice bez kaldrme i kaldrma bez ulice. Baš tako. I baš moguće. Ovo prvo, da je neka gradska ulica ustvari tek blatnjava staza, složićete se, nije nimalo strano za period o kojem pišemo. Recimo, te 1926. godine kada se sprovodio generalni
Tri kuće mesta sa teškom istorijom
Prvi stalni muzej u Srbiji bio je Muzeum liceuma koji je osnovan još oko 1841, a kao Narodni muzej otvoren za publiku počeo je da radi 1872. godine. Prva zgrada Vojnog muzeja na Kalemegdanu Odmah nakon njega, kao mesto izuzetne važnosti
Kako je Beograd po drugi put pao u turske ruke – 1740. godine
Pune dvadeset i dve godine, od 1717 do 1739. godine, Beograd je predstavljao pravu baroknu prestonicu austrijske provincije, u izvorima poznate kao Kraljevstvo Srbija. Iako je delovalo da se srpski živalj konačno oslobodio vekovnog ropstva pod nemilom turskom upravom, te
Ukleta ledina i uništen stambeni blok – “park” na Slaviji
Urbana istorija ne govori i ne piše o tome kako je krajem šezdesetih taj stambeni blok bio određen da nestane pod bagerima.
Privremeno ali skoro pa zauvek
Privremeno rešenje - nešto što nas uvek najviše košta! Koliko je samo firmi smešteno u raznim barakama, koliko smo samo imali privremenih pijaca, tržnih centara, alternativnih privremenih ulica čekajući izgradnju pravih veza, petlji i raskrsnica
Mantili koji su izazvali nezapamćen kolaps, guranje i redove
Prava modna histerija zavladala je među Beograđanima kada su 15. oktobra 1961. godine u jugoslovensku prestonicu stigli prvi mantili koji su u beogradskoj istoriji postali famozni po uličnom nadimku koji su odmah dobili - šuškavci. Po poslednjoj svetskoj modi: