Mlade generacije Beograđana sigurno da više ne znaju, ali srednje i starije gotovo sa sigurnošću nemaju dileme koji je odgovor na pitanje “šta se slavilo 25. maja” ili gde je u Beogradu “25. maj”.
Jer, upravo pripadnici tih starosnih grupa Beograđana često tvrde da na par decenija proteklog veka i danas gledaju sa posebnom nostalgijom. A to vreme se, hteli mi to ili ne, definitivno vezuje za “druga” koji je tog dana spektaklom slavio rođendan, pravi ili izmišljen, i dalje je nepoznato.
U tom istom pogledu na prošlost i 29. novembar još živi kao sećanje na trodnevno obavezno praznovanje, a kao važan datum kojim se obeležavao nastanak “Titove” države.
Jugoslavija i mnogo firmi koje počinju imenom “jugo-” bile su svud oko nas. Trobojke sa crvenom petokrakom brže su se zaboravile, ali neke stvari u Beogradu i dalje stoje kao spomenik staroj državi, čudeći najmlađe generacije, one koje nisu iskusile nijednu pravu krizu, a čiji su roditelji grcali za hleb dok se ta stara država u hororu raspadala devedesetih.
Prvi “znak pored puta” idući od Zemuna ka centru grada, a koji je dao identitet čitavom kraju jeste – Hotel Jugoslavija. Ma koliko bili jugonostalgični ili ne, svi i dalje prihvataju “Jugu” kao deo Zemuna u kom se on stapa sa Novim Beogradom, i čitav kraj se i dalje najnormalnije tako zove. Ni privatni investitor nije se odrekao tog imena, pa na ulazu u hotel i dalje ponosno stoji ime velike zemlje…
Današnja Palata “Srbija” bila je glavni državni izvršni organ, pa se i dalje popularno zove SIV, iako smo sa Saveznim izvršnim većem odavno raskrstili. Mladi bi, međutim, teže pogodili šta znači “kod Ce-Ka”, a to je sledeća zgrada-spomenik komunističkoj vladavini, Centralni komitet partije, danas zvanično poznat kao “poslovna kula Ušće 1”.
Ulica 29. novembra više ne postoji, bar ne u užem gradskom jezgru, ali gle – taj naziv je toliko vezan za ovu ulicu da još nije prestao da se upotrebljava. Za razliku od nje, Bulevar revolucije ili Trg Marksa i Engelsa su nekako ipak otišli u prošlost, čak i u sećanju.
Međutim, živ je još jedan “datumski” naziv – “25. maj”. Kako smo već naveli, reč je o datumu koji je tadašnji vrhovni vođa Tito odredio da bude spektakularno obeležavan kao njegov rođendan, iako nije uopšte postojao tačan i nedvosmislen podatak kada je zaista bio rođen.
To je ime koje “važi” za dve lokacije. Jedna se odnosi na prostor oko Muzeja Jugoslavije, sa Kućom cveća kao simbolom kraja Titove vladavine, a drugi je sportski centar. Iako je pre nekoliko godina preimenovan prema zaslužnom i čuvenom srpskom vaterpolisti Milanu Galetu Muškatiroviću, tom novom imenu kolokvijalno je samo “prilepljeno” i staro, pa sada ponovo nije pogrešno reći “25. maj” ni kada se uputimo ka Dunavskom keju.
Hala Pionir takođe je u svom imenu nosila simboliku prohujale ideologije, premda joj se ime toliko odomaćilo da niko odavno ne misli na neke pionire kada izgovori naziv ove sportske hale. Iako je i ovaj sportski objekat odlukom Grada Beograda 2016. dobio ime po “ocu” srpske košarke Aleksandru Nikoliću, čitav ovaj kraj se i dalje naziva “kod Pionira”.
Tito još ima i svoju ulicu, i to u Višnjici, gde je Maršala Tita glavni put u naselju, a to ime nose i glavne ulice i u mnogim selima oko Beograda, naročito u Grockoj.
U Železniku postoji još Jugoslovenska ulica, a neki novobeogradski bulevari podsećaju na ideološku prošlost Jugoslavije: Omladinskih brigada i Antifašističke borbe ili nekih pokreta – Pariske komune, Španskih boraca...
“Bratstvo i jedinstvo” još se gaji na uličnoj tabli u Borči.
Ovo nije tekst koji treba da pobudi jugonostalgiju, niti ima ikakve veze sa simpatijama prema vremenu komunizma. Nekima je drago što se ova mesta (još uvek) tako zovu, a neki misle da slavljenju jugonostalgije više nema mesta na beogradskim ulicama i trgovima.
Činjenica je samo da delovi te prošlosti i dalje žive u svesti i govoru dela građana, posebno onih koji i dalje gaje simpatije za sistem u kom je Tito bio oličenje boga na zemlji.
Iako nije, samo naizgled, eksplicitno ideološki, i slučaj naziva Trga republike takođe je relikt tog doba: ovaj centralni gradski trg sve do 1945. godine i uspostavljanja apsloutne i neograničene vlasti rođendanskog slavljenika 25. maja, zvao se – Pozorišni trg.
To ime više apsolutno niko ne spominje iako se Pozorišni trg tako zvao blizu 100 godina. Jednostavno, vreme je obrisalo tu beogradsku uspomenu tako da više nikada ne izroni.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
