Strava na Slaviji: kasapin dece doktor Pančo

U julu 1936. godine Beograd je potresla jedna od najgorih lekarskih afera koju grad pamti.

U nju je bio umešan lekar dr Pančo Stojanović čiju su ordinaciju u Svetosavskoj ulici broj 3, nazivali crna ordinacija jer je lekar navodno obavljao nasilne pobačaje, davio živorođenu decu, a njihove leševe spaljivao.

Ordinacija smeštena u prizemlju zgrade u Svetosavskoj bila je uvek puna pacijenata. Doktor Stojanović je imao sve potrebne kvalifikacije za svoju profesiju ali nije imao dovoljno savesti da postavi granicu svojim radnjama, kako su pisali tadašnji listovi.

Nasilan prekid trudnoće, abortus, nije bio legalan u Kraljevini Jugoslaviji i tretiran je kao krivično delo. To je bio osnov ove mučne afere.

Rukovođen prvenstveno brzom i velikom zaradom, kojom je trebalo da popunjava velike račune za kafanskim stolovima i da proširuje krug svojih poznanstava i prijateljstava na kockarskim seansama, dr Pančo Stojanović je uradio stotine nasilnih pobačaja! Što je najstrašnije, izvodio ih je izuzetno svirepo.

U krugovima beogradskih lekara i u Lekarskoj komori dr Pančo Stojanović je bio veoma poznat. Poslednjih meseci pred aferu bio je lekar ginekološkog odeljenja Opšte državne bolnice, ali je zbog disciplinskih prekršaja bio prebačen na prvo hirurško odeljenje.

Na posao je dolazio obučen elegantno, a svojim energičnim crtama lica odavao je čoveka od poverenja i lekara koji ne bi nikada prekršio lekarsku etiku.

Doktor je bio rodom iz Strumice (danas u Makedoniji). Diplomirao je u Zagrebu, ali njegova studentska karijera bila je dosta duga i imala je čudnu istoriju. Nekoliko godina posle oslobođenja 1918. godine, on je putovao u Bugarsku, gde je u Sofiji maturirao. Tu je postao član ozloglašene antisrpske i antijugoslovenske terorističke organizacije VMRO, koja ga je nakon mature uputila u Beč na studije.

Izgleda da novac, koji mu je Komitet VMRO slao za studiranje nije bio dovoljan pa se vratio u Kraljevinu Jugoslaviju, kod roditelja i brata, tada apotekara u Strumici.

Studije je nastavio u Beogradu. Međutim, posle izvesnog vremena napustio je fakultet i prešao u Zagreb gde je diplomirao.

Lekarsku karijeru je počeo u Skoplju, a njegove kolege iz Skoplja, kada su saznali za aferu, tvrdili su da ništa nije bio drugačiji nego u Beogradu.

Mnogo je više bio poznat po noćnom životu i skandalima, nego po rezultatima koje je pokazivao kao lekar. Pacijenata nije imao mnogo, ali se zato razmetao svojim automobilom, a pošto je u Skoplje doneo prvi Cajlajsov aparat prozvali su ga „skopski Cajlajs“.

Oženio se bogatom devojkom iz Vranja, koja mu je donela dobar miraz. Od toga je nabavio veliki broj medicinskih savremenih aparata i kompletirao svoju ordinaciju. Mislio je da će na taj način steći pacijente. Ali, kada mu to nije uspelo preselio se u Beograd u julu 1933.

Njegov medicinski rad, zbog koga je bio okrivljen, počeo je januara 1936. kada je u njegov dom stupila služavka (kućna pomoćnica), Zlata Načkar iz okoline Zagreba. Dužnost joj je bila da mu sprema ordinaciju i namešta spavaću sobu. A sve češće je imala ulogu asistenta, tako da je bila svedok svih strašnih scena u ordinaciji svoga poslodavca.

Pacijentkinja, najviše iz takozvanih prestoničkih visokih krugova bilo je mnogo. One su skupo plaćale abortuse, jer su od dr Stojanovića, pored obavljenih abortusa, zahtevale tajnost.

Zlatki Načkar je preteći objasnio buduću ulogu:

To što se radi kod mene, ne sme da ide dalje. Ako doznam da si barem nekome, rekla i jednu reč, ja ću te ubiti. Razumeš li, za svako odavanje mojih lekarskih tajni, ti ćeš biti mrtva.

Ova pretnja je bila ozbiljna i devojka je tek na saslušanju u Odeljenju krivične policije Uprave grada, pošto je doktor Pančo uhapšen, pričala:

Već, prvog dana kada sam stupila na posao kod gospodina Stojanovića, on je izvršio pobačaj. Došla je jedna dvadesetogodišnja Beograđanka, lepo obučena. Doktor je posao obavio za petnaest minuta, pošto je ona tražila intervenciju na početku začeća. Od tog prvog slučaja, kome sam prisustvovala držeći instrumente, ostala mi je strašna slika, a u ušima krici pacijentkinje. Tako je bivalo svaki dan. Prisustvovala sam bar stotini tih intervencija, ako ne više . ..

Bilo je nekoliko slučajeva koji su na Načkarovu delovali potresno.

Jednog dana došla je Pančevka Anka Dizdarević čiji je muž izvršio samoubistvo. Ona je imala dvadeset i pet godina i bila je u sedmom mesecu trudnoće. Odavala je utisak veoma elegantne žene. Želela je pošto poto da se oslobodi ploda. Ocenivši da ima pred sobom dobru žrtvu, dr Stojanović je zatražio honorar od 1.500 dinara, što je bila ondašnja mesečna profesorska plata.

Nakon izvršenog pobačaja dete je još bilo živo. Naočigled majke i asistentkinje Načkarove, doktor je uhvatio živo dete koje je plakalo, za nogu i odneo ga u kuhinju. Ne osvrćući se na dečіji plač i ridanje majke koja je ležala u postelji, lekar je dete bacio u kofu sa vodom, a majka je tada uzviknula: Jao, šta sam uradila!

Pola sata kasnije, dr Stojanović je naredio Načkarevoj da potpali kuhinjski štednjak i kada se vatra dobro razgorela da ubaci dečіji leš. Pošto nije planuo, lekar ga je prelio špiritusom. Plamen je buktao, kroz stan se širio neprijatan miris, a majka je ležala i spavala u sobi dr Stojanovića potpuno slomljena.

Punih dvanaest sati je sagorevao leš deteta. Za to vreme, dok je majka ležala u postelji doktora Stojanovića, on se te noći, kao i ostalih, provodio po kafanama u društvu prijatelja i dama, pred kojima je krio svoje tajne. Sutradan posle podne pacijentkinja je otišila u Pančevo.

Odmah sledećeg dana u ordinaciіu je došla elegantna mlada plavuša. Predstavila se da se zove Ljubica Radić, da ima 21 godinu i da je laborantkinja u jednom beogradskom institutu. Svoju majku je obavestila da putuje u unutrašnjost kod strica na dva dana. Toliko vremena joj je, naime, bilo potrebno da provede u doktorovoj ordinaciji radi abortusa.

Međutim, u njegovoj spavaćoj sobi je ležala punih devet dana. Nakon ginekološke intervencіje, a zbog strašnih bolova, ona je po ceo dan zapomagala i htela da se ubije.

Sličan abortus, bar kako je policija tvrdila, izvršio je dr Stojanović nad 23-godišnjom Valjevkom Angelinom Kalabić. Ona je doputovala u pratnji nekog starijeg gospodina, koji se negde oko četiri izjutra izvukao iz lekarevog stana. Ležeći nekoliko dana u doktorovom stanu mlada Valjevka je primala injekcije i pila kinin, ne bi li došlo do spontanog abortusa.

Nekoliko dana kasnije, prema podacima policije, lekar je operacijom oslobodio svoju pacijentkinju mrtvog muškog deteta. Imalo je čak šest meseci.

Doktorovom podstanaru, automobilisti Srboljubu Todoroviću, koji je živeo u jednoj sobi velikog stana, je prekipelo i više nije mogao da izdrži.

Otišao je u Osmi kvart i ceo slučaj prijavio policiji i žandarmi su odmah došli u ordinaciju. Od podne do pola noći saslušavani su Todorović, dr Stojanović i kućna pomoćnica Načkar., kao i dve pacijentkinje, nesuđene majke. Svi su bili pritvoreni u krivično odeljenje Uprave grada.

Na osnovu iskaza Načkarove, saznalo se da su u njegovu ordinaciju dolazile i trudne devojčice od 15-16 godina.

Afera dr Panča Stojanovića, koja je odjeknula u javnosti kao „najgnusnija” trajala je sve do septembra 1936. godine.

Saslušavane su mnoge devojke i žene, koje su prošle kroz njegovu ordinaciju i spavaću sobu i policija je tvrdila da će ga izvesti na optuženičku klupu.

Međutim, to se nije odmah dogodilo. Mada je u međuvremenu bio osuđen od kolega i otpušten iz Opštedržavne bolnice, trebalo je hemijskom analizom dokazati da u pepelu, koji je izvađen iz njegove peći ima ostataka fetusa.

Državna komisija za hemijske analize saopštila je, 11. septembra 1936, da su rezultati analize negativni. Javnost je bila zaprepašćena i kada je Zlatka Načkar, njegova kućna pomoćnica i “asistent” porekla ranije iskaze, tvrdeći da je bila nagovorena da svedoči protiv svoga poslodavca.

Istina, dr Panča Stojanović je priznao „da je radio ono što svi beogradski i ginekolozi u Srbiji čine”, ali da je to bila “njegova obaveza kao lekara i čoveka“.

Osuđen je na 8 meseci strogog zatvora i Požarevcu, dok su pacijentkinje Anka Dizdarević, Ljubica Radić i Angelina Kalabić dobile po 3 meseca zatvora, uslovno. Zlatka Načkar je bila oslobođena svih optužbi.