“Na našem telegrafu izmestila se juče žica i preko Save, pa je tako naš glavni grad sada skopčan telegrafskom vezom sa Zemunom, a preko ovoga i sa ostalim glavnim gradovima Evrope. Od danas u Beograd već mogu stizati telegrafske, a i obratno odavde ići kako državne tako i privatne depeše“.
Ovako je glasila vest o ustanovljenju telegrafa koju su objavile “Srbske novine” u broju 30 od 15. marta 1855. godine.
Dolazak telegrafa u Srbiju bio je vanvremenski događaj. Tradicionalno skeptični srpski domaćini gledali su čudne ljude koji postavljaju stubove po njivama i uz put, pa još i razvlače nekakve žice.
Da se ne bi desilo da nešto zafali, odlučeno je da se oformi posebna pandurska služba koja će nadgledati i čuvati stubove.
Posle tri dana od ove vesti obnarodovan je prvi ukaz kojim je postavljeno prvih šest telegrafista u Srbiji. Za rukovoditelja je imenovan Aleksa Popović, a za telegrafiste Dimitrije Kocić i Lazar Oblučarević, u Aleksincu Antonije Jovanović i Đorđe Despotović i u Kragujevcu Živko Stoilović.
Telegrafska štacija Beograd primila je prvi dolazni telegram iz najjužnije stanice već 11. aprila 1855. u 8 sati i 30 minuta. Poruka od trideset reči nila je predata dvadeset minuta pre toga, u Aleksincu.
Ovaj događaj je označio početak nove epohe koja je u potpunosti promenila sliku komunikacije na Balkanu.
Zakonom od 21. marta te iste godine telegrafisti su izjednačeni sa sudijama i profesorima, a njihova plata iznosila je 300 talira godišnje i imali su uniformu koja se za razliku od vojničke zvala “vice uniforma”.
Depeše su primane u duplikatu putem indiga u naročitim kovertama. Radi veće sigurnosti one su pečaćene crvenim voskom i državnim pečatom. A depeše kojima se javljala nečija smrt pečaćene su crnim voskom.
U vreme pojave telegrafa Beograd je imao 16.733 stanovnika i 2.011 domova, a prostirao se od Kalemegdana do “Londona” i bio osvetljen sa samo dva fenjera. Srbija je još uvek bila vazalna zemlja, ali je i pored toga posle samo 10 godina od trenutka kada je Amerikanac Semjuel Morz otkucao svoju prvu depešu na svetu i uputio je iz Vašingtona u Baltimor, telegraf je ustanovljen i kod nas.
O našim telegrafistima zabeleženo je niz anegdota, a jednu od njih je napisao i Branislav Nušić.
“Vele, jednom Aleksinčaninu nikako nije išlo u glavu kako to da neko u Beogradu kuca, a da se to kroz žice čuje čak u Aleksinac, te okupio telegrafistu da mu to objasni. Razume se ni tadašnji telegrafista nije znao mnogo više od ovog Aleksinčanina, izuzimajući što je znao da prima i otkucava depeše. Telegrafista da ne bi umanjio svoj autoritet, objasni mu jednog dana stvar ovako:
Zamisli jednu grdno dugačku mačku, pa ta mačka stala zadnjim nogama u Beograd, a prednjim u Aleksinac. Jesi li zamislio?
Jesam – odgovara Aleksinčanin.
E, sad – nastavlja telegrafista – kad oni u Beogradu cimnu mačku, gde će ona mjauknuti?
Pa u Aleksincu, tu joj je glava.
E, eto to ti je telegraf.”
Nije prošlo ni nedelju dana otkad je u Srbiji ustanovljen telegraf, nad Beogradom je zafijukala neverovatna košava. Počupala telegrafske stubove, iskidala žice, rušila i potopila lađe… Posle ovog nevremena srpski telegraf je proradio ponovo 12. aprila 1855. godine.
Prve kancelarije telegrafa bile su smeštene u prizemnoj kući, koja se nalazila u Ulici kralja Milana. Na tom mestu je kasnije podignut Stari dvor, a telegraf se preselio u Majdančevu kuću na uglu Sremske i Kosmajske ulice i taj kraj se dugo zvao “kod Srpskog telegrafa”.
Odatle je nekoliko puta menjao adresu: od kuće Klasne lutrije na uglu Vasine i Zmaj Jovine, zatim se preselio u kuću na ćošku Knez Mihailove i Zmaj Jovine, i najzad osamdesetih godina 19. veka završio je u Kolarčevoj kući u Makedonskoj ulici, gde je bio do 1938. odakle je prešao u novu zgradu Poštanske štedionice u Bulevaru kralja
Aleksandra.
Za samo četiri godine od 1855. do 1859. Beograd je bio povezan sa svim većim mestima u Srbiji – Aleksinac, Kragujevac, Smederevo, Jagodina, Zaječar, Kladovo, Banja, Negotin, Radujevac, Požarevac, Gornji Milanovac, Užice i Loznica su dobili telegrafske stanice.
Telegraf je u narednih vek i nešto bio svedok raznih društvenih i političkih događaja i promena. Tako su prve žene u državnu službu primljene 1892. godine i to na poziciji – telegrafistkinja.
Telegrafom je stigla i čuvena objava rata Srbiji 1914. godine, a njime su održavane veze sa saveznicima tokom oslobodilačkih ratova do 1918. godine.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
