Revolucija koja je jela sopstvenu antenu

Nema radio aparata koji može da radi bez antene! To je običan bakarni provodnik, tehnika iz 19. veka. Isti zakoni prirode bežičnog prenosa važe i danas, kako za radio prijemnike tako i za mobilne telefone.

Ali, za razliku od radija, na mobilnim nema nikakve “žice” da se prostire uvis . Pa, gde je onda nestala antena na mobilnim telefonima?

Jurnjava za prestižom u savremenom svetu kapitalizma čuda čini. Inženjeri su se baš potrudili da pažljivim redizajnom spakuju antenice tako da one danas i te kako postoje u svakom mobilnom telefonu, ali ih ne vidimo. I sami smo svedoci evolucije, jer je sav ovaj veliki napredak tekao iz godine u godinu.

Nije tako bilo u početku. Štrčale su itekako antene sa naših telefona. Onda je krenula revolucija u dizajnu i tehnologiji: gledali smo kako se vremenom taj nezgodni deo kod novih modela skraćuje i smanjuje. A kada su “nestale”, brzo smo na njih i zaboravili.

Prvi modeli mobilnih telefona u svetu imali su gigantske antene. Em što je telefon bio abnormalno velik, em što je antena išla još toliko u dužinu.

Najveću antenu, koja je stajala na gigantskom kućištu, imao je telefon kome se danas svi smeju, ali je Jugoslovenima bio nedostižan – Motorola 8000X.

Još pre nego što su kućni bežični telefoni osvojili naše stanove i pre nego što su zazvonili prvi pejdžeri, davne 1984. godine, ova velika Motorola je prodrla na tržište Zapada.

To je zaista bio jedini način da se sa malog broja baznih stanica uhvati signal. Govorimo o zapadnom tržištu, jer su kod nas u to vreme, početkom 1990-tih, zvonili samo fiksni telefoni.

Stvari su se brzo menjale, broj baznih stanica se povećavao, pojavili su se i dual-band telefoni i inženjeri morali da se pozabave antenama.

Osmišljen je patent da se u jednom plastičnoj antenici nalaze dve žice različite dužine kako bi se primao signal sa različitih frekvencija.

Ali – antenice nisu mogle da NESTANU.

Prihvatali smo ih kao nešto bez čega se ne može. A zaista su bile nepraktične, uvek su se kačile za stvari u torbi, virile iz džepa i kvarile svedeni dizajn sve boljih i boljih telefona.

Međutim, trka je trka – morao je da postoji način da se napravi korak dalje.

Prvi telefon “bez antene” bio je Nokia 3210, prethodnik legendarne 3310. To je bila prava revolucija, mobilni telefon postaje prava “igračka” bez koje danas ne funckionišemo.

Antena je, naravno, postojala, ali skrivena u kućištu telefona, u vidu dve ploče (dual-band je postao standard), pažljivo dizajnirane da se signal ne ometa.

Smartfoni nisu ni smeli da se prave sa spoljnom antenom! A pojavili su se i blutut i vaj-faj signali, potreba za prenosom enormne količine podataka, što je dodatno zakomplikovalo stvari.

Antene su danas skrivene u kućištu telefona i po njegovim obodima, a da se signal ne bi ometao pravi se i rezervna antena. Ipak, ako biste danas nekog iz mladjih generacija pitali gde je antena na mobilnom, sigurno bi vas pogledao u neznanju na šta se uopšte odnosi takvo pitanje.