Razni neobični električni aparati, glomazan gramofon i TV aparat. Više radio prijemnika, privesci, alat, lupa, fine ženske rukavice – koje je možda nosila baš slavna folk pevačica Lepa Lukić – kao i gomila oružja.
To je bio plen beogradske bande koja je harala beogradskim stanovima 1969. godine.
Organizovana desetočana grupa poharala je 41 stan, uključujući i onaj koji je pripadao Lepi Lukić, jednoj od najpopularnijih pevačica tog vremena i pravoj folk zvezdi.
Stvari koje danas izgledaju kao antikviteti, u to vreme su bili i te kako luksuzna roba. Glavni imetak u stanovima bila je odeća i obuća, uspomene i oružje kao ratni trofeji, a tek su bili dragoceni malobrojni elektronski uređaji.
Onaj ko je shvatio da su mu lopovi provalili u kuću i odneli TV prijemnik mora da je bio utučen i besan. Ah te bande, izgrednici i otpadnici socijalističkog društva..
A za potonje generacije kriminalaca oni su bili “male bebe“. Stvari koje su krali prodavali bi, a onda trošili novac na provod u beogradskim klubovima.
To su bili mladići do 23 godine, maloletnici, pa čak i jedna devojka (17). Mnogi bi ih sigurno i žalili – taj defekt društva, delikventi, koje ni dom ne može da popravi. Oni su bili bruka društva koje je strogo usmeravalo građane na red, rad, disciplinu i ljubav prema Titu i partiji, grmele su novine.
– U krađu su išli u grupama, danju kada se uvere da vlasnik nije kod kuće. Dok jedni čuvaju stražu, drugi vešto obijaju vrata šrafcigerima i pajserima i ulaze u stan. Uzimali su pre svega novac, a zatim i svu vrednu robu – nakit, tehničke stvari, odeću pa i oružje – ratne trofeje , pisala je štampa.
– Hvatanje ove grupe bilo je znatno otežano, jer je ona imala odlične saradnike među prijateljima i poznanicima, koji su utapali pokradene stvari.
Vođe ove desetočlane grupe završile su u istražnom zatvoru.
Zanimljivo je da su u izveštaju data puna imena i prezimena izgrednika, iako je reč samo o osumnjičenima, tek uhvaćenim izgrednicima.
Ne samo to, lepo je bila napisana i njihova adresa, pa su svi mogli da znaju koga treba da se plaše. Neki od ovih momaka su već bili osuđivani…
Da komšiluk zna ko mu živi “do vrata” – ukoliko se već i sami nisu u to pretnodno uverili…
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
