Beograd je poznat po velikom broju ptica i njegove reke, bare, jezera i šume zaista su jedinstveni prirodni rezervat koji kao da prkosi gradu, ali se sa gradom u stvari stopio, pomirio…
Male brižljive oaze treba čuvati, ali možda ništa od toga ne bi vredelo da se na obodu Beograda ne nalazi velika baruština, u kojoj život teče kao pre dva milenijuma…
Ova oaza divljnine veliko je prostranstvo na levoj obali Save koje počinje kod Boljevaca, zahvata Progar (i Bojčinska šuma se može svrstati u taj pojas) pa je tako bara delimično i beogradska. Međutim, močvara zvanično počinje tek u Kupinovu, u susednoj opštini Pećinci. To je, naravno, Obedska bara!
Veoma lepo, možda najbliže izletište Beograda van granica grada pomalo je zaboravljeno i skrajnuto s turističke mape. Ali ovo je mesto koje je, ipak, najvažnije za prirodu.
Sve lepote reke Save kao da su se koncentrisale baš pred ulaz u Beograd, od spomenutog surčinskog sela Boljevci do Šapca.
Osim Kupinova, na samoj obali bare su i još dva stara srpska sela Obrež i Grabovci.
Istorijski, ovo je veoma značajno područje za Srbe, jer su upravo najpre u zoni bare prelazili Savu bežeći od Turaka. Pitate se gde je, onda, selo Obed? Nažalost, zbrisano je. Obed je, u stvari, bio srednjovekovni manastir koji je u današnjem Kupinovu izgradila Angelina Branković sa svojim sinovima. Nedaleko odatle nalazi se i Ogar, u kome je sačuvana najstarija srpska kuća u Sremu.
Može se reći da je današnji izgled bara dobila u vreme Hrista – pre 2.000 godina. Nekoliko milenijuma ranije tu je bila matica reke Save, da bi potom to postao najpre njen sporedni tok, a onda bara – raj za ptice i vodozemce!
Možete se ovde upoznati s raznim čapljama, rodama, patkama, orlovima… Postoji i jedna autohtona vrsta ribe – čikov.
I, pazite se, na Obedskoj bari, iako je to ravnica, živi i zmija šarka! Ako ste strpljivi, možete sresti i divlju mačku, ali samo oprezno… Ovde vladaju zakoni prirode.
Ipak, veliki deo bare opremljen je za posetioce i rekreaciju, a još su Austrougari, u vreme kada se nije marilo toliko za prirodu, shvatili da područje Obedske bare treba da se zaštiti zbog njenih vrednosti. Lov je, naravno, bio ključan.
Kasnije je ovo bilo i kraljevsko lovište dinastije Karađorđević. Od 1993. godine ima status Specijalnog rezervata prirode, pod posebnim je režimom zaštite i upisan je u spisak močvara od međunarodnog značaja još 1977. godine (Ramsarska konvencija). S obzirom na prirodu života ptica, jasno je zašto je ova divljina od ključnog značaja ne samo za Srbiju i Balkan, već i za celu Evropu!
Nije ovo samo bara. Količina vode zavisi od doba godine, zbog vodostaja Save i priliva podzemnih voda. Vožnja katamaranom izuzetno je atraktivna, ali tu se nalaze i vlažne livade, stoletne mešovite šume hrasta lužnjaka, manje bare i okna…
Prema podacima upravljača, “Vojvodina šuma”, ovde živi preko 30 vodenih, močvarnih i šumskih fitocenoza, 50 vrsta sisara, 16 vrsta riba, 13 vrsta vodozemaca, 11 vrsta gmizavaca, 50 vrsta mahovina, 150 vrsta gljiva, preko 300 vrsta insekata, 500 vrsta izuzetnog bogatstva flore i posebno 222 vrste ptica.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
