U vreme kada je Beograd bio tek nešto više od orijentalne varoši, kada je tek lagano, ali smelo zakoračio u društvo evropskih prestonica, krajem 19. veka, nije se razmišljalo samo o nasušnim potrebama velikog grada.
Osvetljenje, vodovod, kanalizacija, tramvaji, fabrike, pristaništa, drumovi, sve to trebalo je urediti. Ali, nešto se radilo i za dušu!
Jedno takvo mesto, danas ušuškano među najprometnijim bulevarima, jeste Botanička bašta “Jevremovac”. To jeste i bila je naučna institucija, ali otvorena za znatiželjne, za ljubitelje prirode, decu, one kojima je stalo do lepe fotografije ali i one koji samo traže mesto gde nema stresa moderne civilizacije.
U Beogradu, a u tropskom raju. Ili, u velelepnom japanskom vrtu, u nekoj dalekoj kavkaskoj šumi. Sve to nalazi se na korak od vas kada kročite u “Jevremovac”, baštu u kojoj se brižljivo i više od jednog veka čuvaju primerci naših domaćih, ali i biljnih vrsta iz celog sveta.
Kamen (inače sveti objekat u Japanu), voda i biljke su tri osnovna elementa prisutna u japanskim baštama. I dok većina posetilaca najradije bira upravo “Japanski vrt”, mesto koje odiše iznenađujućim spokojom, gde svaki kamen i mostić imaju svoje mesto u skladu dalekoistočnog raja, prava tropska lepota skrivena je iza zatvorenih vrata.
A to su vrata prelepog staklenika podignutog davne 1892. godine, i to kao poklon srpskog kralja Milana Obrenovića. Velelepni staklenik podignut je u viktorijanskom stilu, a pod staklom je oko 550 kvadrata u kojima obitava oko 1.000 vrsta biljaka koje na otvorenom ne bi podnele beogradsku zimu.
Dugo je ovaj biser arhitekture, ali i značajno mesto za izučavanje biljnog sveta, upoznavanje sa njim, pa i puko uživanje u lepoti tropskog sveta, bio zakatančen. Od potpunog propadanja zaštićen je tek 2014. godine temeljnom obnovom.
– U južnom krilu i pod centralnom kupolom raste raskošan i bujan, biljni svet tropskih kišnih šuma. Bogata kolekcija sukulentnih biljaka, svet pustinja, peska, kamena i sunca, neizmerne lepote i čudesnih metamorfoza raste u severnom krilu staklene bašte. Postala je deo kulturne baštine Beograda i nakon jednog veka propadanja temeljno je rekonstruisana 2014. godine – piše na sajtu ove institucije.
Visoke palme, neobične puzavice, carstvo kaktusa, aloja, grmlja – u jednom trenutku definitivno se osećate kao da ste usred džungle. Ako baštu posetite u letnjem periodu, osetićete to i na svojoj koži, unutra je veoma toplo, a biljkama to baš godi.
Ako izuzmemo ove najatraktivnije delove – japanski vrt i staklenik, ostatak Botaničke bašte deluje kao običan park, ali, zagledajte se malo u natpise kod biljaka, pogledajte malo bolje njihove kore, listove, bodlje. Naići ćete na neke vrste koje sigurno dosad niste videli.
– Posebno se izdvajaju i po nekoliko desetina godina stari brestovi, impozantna stabla kavakaskih zelkova, gorostasni primerci hrasta lužnjaka koji sa preko 140 godina starosti čine najstarije stanovnike Botničke bašte, kestena, više vrsta borova, bujni žbunovi Himalajskog biberovca kao i divni primerci Pančićeve omorike, poseban ponos Bašte, endemična vrsta naše zemlje… – detaljno objašnjavaju botaničari na sajtu “Jevremovca”.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
