NAJNOVIJE
Top

Kad govorimo o beogradskim mostovima, okrenuti smo Savi i dva dunavska mosta nisu prva asocijacija.

Ako biste danas poslali jedno obično pismo ili razglednicu, zalepili biste markicu na kojoj je upravo prikazan jedan od ta dva mosta preko Dunava.

“Pošta Srbije” je nedavno izdala markicu i posvetila je tom jednom mostu, ali ne godišnjici njegove gradnje, već godišnjici obnove – “75 godina od obnove drumsko – železničkog mosta preko Dunava” – piše na markici.

Ovaj, prvi beogradski most preko Dunava, je u Drugom svetskom ratu bio dva puta porušen pa je Beograd od 1944. ostao bez ove važne komunikacije sa Banatom. Bez obnove tog mosta posle Drugog svetskog rata ne bi mogla da se poveže niti obnovi naša razorena zemlja.

I gradnja ovog mosta bila je pravo čudo.

Dunav je mnogo teže premostiti nego Savu. A dva grada – Beograd i Pančevo, bili su povezani samo rečniim putem, pa je nova mogućnost da u Pančevo otputujete vozom, kočijama, automobilom, ili pak autobusom, što je takođe bilo popularno, značilo pravu revoluciju i faktičko pripajanje Pančeva Beogradu.

Nemačka je, kao poražena sila još u Prvom svetskom ratu, morala da Kraljevini Jugoslaviji na ime reparacija izgradi prvi most preko Dunava.

27. oktobar 1935. godine: Knez Pavle Karađorđević i gradonačelnik Beograda Vlada Ilić svečano puštaju most u saobraćaj.

Prvi voz prošao je preko ovog mosta 1935. godine. Dve godine kasnije završena je i drumska veza – gradskim autobusom iz centra Beograda mogli ste stići do Pančeva.

Most je imao tragičnu sudbinu: najpre bio porušen u aprilu 1941. i to od strane svoje vojske. Stradao je da tim putem nacistička SS divizija koja je napredovala iz Rumunije ne bi osvojila Beograd.

Nemci su ga brzo obnovili jer je njima veza sa Banatom bila od krucijalne važnosti.

Čim su prvi američki bombarderi mogli da dolete do Beograda u proleće 1944. most je bio na spisku najvažnijih meta, i nije prošlo dugo kada je pogocima avionskih bombi bio obrušen u veliku dunavsku struju.

Obnovljen je 1946. godine. Ovaj most i pre rata važio je za jedan od najdužih u Evropi. Obnovu je efikasno sprovela sovjetska Crvena armija u kojoj je bilo dovoljno stručnjaka, sredstava i mašina da se tako veliko rastojanje među obalama poveže neposredno posle rata.

Umesto da bude značajan i velelepan, ovaj most vremenom je dobio “imidž” zastarelog i nesigurnog. Kružile su čak i priče, naravno fantastične, da će most jednog dana sam od sebe da se sruši. Naravno da bi rušenje bilo nemoguće, ali saobraćaj je malo po malo bio zatvaran zbog neke pukotine.

1966. godina

Tek nedavno, rekonstrukcijom pruge za Pančevo, ovaj most je dobio dva koloseka i od tada radi u punom kapacitetu, zajedno sa još 4 drumske trake.

U toku NATO agresije dobio je neverovatnu odliku: bio je jedini most preko Dunava koji nije bio razoren. Toliko drugačije od strašne sudbine koju je imao u Drugom svetskom ratu.

Ako su nekada dve trake po smeru bile dovoljne, izgradnjom na levoj obali Dunava ovaj most vremenom postaje sve tešnji i tešnji. To je neprijatno usko grlo kroz koje svaki dan prolaze stanovnici Borče, Ovče, Krnjače, Koteža, ali i putnici iz Pančeva, Zrenjanina, Kikinde… Čim se desi neko “čukanje”, a najgore je ono lančano, sve staje.

Konačno – ovaj most 2014. godine dobija svoju prvu i za sada jedinu alternativu, Pupinov most, sa čak tri brze trake po smeru i efikasnim pristupnim putevima koji tangentiraju Borču, Ovču i Krnjaču. Ovaj most, istina, povezuje Zemun i Borču, pa nije popularan kao alternativa Pančevačkom mostu, ali je svakako doprineo njegovom rasterećenju.

Prava alternativa Pančevcu tek će biti izgrađena – kod Ade Huje. Novi most biće nastavak tangentne saobraćajnice i, tako, povezan obilaznim putem sa Pupinovim mostom, ali biće znatno bliže centru grada i prva prava alternativa posustalom Pančevcu.

Zajedno sa Pupinovim mostom, kao deo Spoljne magistralne tangente, sav saobraćaj iz Banata ravnomerno će rasporediti u stari i novi deo Beograda.

Inače, plan je da preko Dunava bude uspostavljen i tramvajski saobraćaj – bilo da se to dogodi rekonstrukcijom Pančevca, bilo da se šine izgrade na novom mostu kod Ade Huje.

I, jedan detalj na kraju: “Pančevac” se pre rata zvao “Most kralja Petra Drugog”, ali to ime je, naravno, bilo ekspresno zaboravljeno dolaskom komunista na vlast. Od tada do danas – bezimen je. Znaju ga samo po nadimku.

Naslovna fotografija: Mladen Žarković