Kako je Beograd za samo jedno leto dobio tri nova “lux” hotela

Danas zaboravljen i dalek, jednom čuveni “Samit nesvrstanih” održan 1989. godine bio je razlog hitnog planiranja i ubrzane izgradnje čak tri nova hotela u prestonici.

Njihovo otvaranje bilo je u avgustu iste godine, tačno mesec dana pre početka konferencije.

“Samit nesvrstanih” bio je sastanak manje ili više poznatih “lidera”, “vođa” i predsednika zemalja koje se formalno nisu svrstale ni uz jednu politiku u toku podele Hladnog rata između kapitalističkog Zapada i komunističkog istoka (SAD i SSSR). Pokret je ustoličio nekadašnji doživotni predsednik Jugoslavije, Josip Broz Tito, i to baš na “samitu” koji je po prvi put bio održan u Beogradu 1961. godine.

Iako se u tom trenutku hladnoratovska podela već brzinom svetlosti bližila kraju (Berlinski zid će biti porušen za svega nekoliko meseci, i sa tim činom će se okončati podela na “svrstane strane”), u Jugoslaviji 1989. godine i dalje se verovalo da su “nesvrstani” globalni politički potencijal, i da će baveći se tom temom, kao nekakav lider, Jugoslavija moći da zadrži “ulogu” na svetskoj sceni.

Ta uloga je prethodnih decenija donosila dobre poslove domaćim kompanijam po zemljama Afrike i Azije, ali u tom trenutku to je već bila završena storija. Sama Jugoslavija je naveliko pevala sopstvenu “labudovu pesmu”, i za nepunih godinu i po dana od sastanka nesvrstanih zemlju će pojesti strašan građanski rat.

Ali, u proleće i leto 1989. sve je to delovalo kao nemoguć scenario: umesto toga, bilo je važno pokazati da je Beograd vrhunski domaćin. Uvažene goste je trebalo dočekati kako priliči, i obezbediti im komfor na kakav je većina od njih već bila navikla u državama koje su, kao neupitni lideri, dugo vodili…

Najpre je počela izgradnja apartmanskog naselja pored hotela “Interkontinental” i to je najbrže napredovalo.

Autor projekta, izvođač radova i finasijer bio je tadašnji uspešan “Generaleksport”. Naselje je napravljeno u sastavu istoimenog hotela, a ovaj takozvani “Geneks kompleks”, imao je pored 80 apartmana, sportske terene i garažu pod zemljom.

Apartmani površine od 120 do 250 kvadratnih metara dobili su velike terase, što je omogućavalo stepenast raspored pet nivoa zgrade i opremljeni su u to vreme najsavremenijim tehničkim aparatima. Prizemlje zgrade rezervisano je za poslovne prostorije, a po okončanju Samita apartmani i poslovni prostor izdati su stranim firmama.

S druge strane, takođe na Novom Beogradu je konzorcijum firmi “Jugopetrol”, “Jugoeksport”, “Putnik”, “Energoprojekt” i GRO “Rad” gradio hotel na prostoru između “Interkontinentala” i nove poslovne zgrade “Jugopetrola”.

Dugo se pregovaralo sa američkom korporacijom “Hajat” i na kraju je “ispregovarano” i Beograd je dobio još jedan hotel svetske klase.

Planirano je da deo učesnika konferencije bude smešten u trećem hotelu, koji je građen na Slaviji.

Zbog njegove izgradnje je u samo nekoliko dana, neuobičajeno za naše prilike, promenjen čitav Detaljno-urbanistički plan za taj prostor.

Projekat su uradile arhitekte “Invest-biroa”, a de luks hotel, apartmanskog tipa pripadao je lancu JAT-ovih hotela. Kategorija je podrazumevala postojanje kockarnice, bara i ekskluzivnih restorana pored savremene opreme u apartmanima.

Linija zgrade od sedam spratova je zaobljena, kako bi pratila liniju ugla Bulevara JNA i Svetosavske ulice. Zbog temperature, fasada prema južnoj strani je izgrađena od kamena, a na severnoj prema Svetosavskoj od stakla.

Pripreme za izgradnju išle su veoma brzo, pošto na ovom prostoru nije bilo nikakvih građevina, već samo kiosci i taksi stanica.

Tako je jednog letnjeg dana na Slaviji nikao ekskluzivni “Slavija Lux”, hotel koji je dugo nakon toga imao epitet jednog od prestižnih gradskih hotela, a danas je, nažalost, uglavnom poznat kao mesto za plasman najvećih reklamnih bilborda na svojoj fasadi.