Jevrejin iz Irana “odgovoran” za prve gramofonske ploče u Beogradu

Poznavaocima i zaljubljenicima u gramofone i gramofonske ploče, popularne vinile, svakako je poznat podatak da je prva gramofonska ploča u Beogradu snimljena 1903. godine i potom štampana u Londonu.

Zapravo, te godine su snimljene četiri male ploče prečnika 17 cm, a na jednoj je Čiča Ilija Stanojević bez pratnje izvodio narodnu pesmu “Rakito mori“, dok je na drugoj pevao “Sojku devojku”.

Do ovoga je došlo kada je jedna od podružnica američke kompanije „Gramophone records“, koja je imala svoja predstavništva u Evropi, poslala snimatelje po raznim zemljama kako bi zabeležili audio snimke lokalnih izvođača koje bi potom izdali na pločama.

Prema danas važećim podacima, Radio Beograd je 1951. godine smestio dve prese za izradu gramofonskih ploča u jednu garažu na Dorćolu i tek tada su štampane prve gramofonske ploče u Beogradu.

Međutim, postoje naznake da su se gramofonske ploče štampale u Beogradu i čitavu deceniju ranije ili su bar učinjeni prvi koraci da do toga dođe. A “glavni krivac” za to bio je Avram Albert Pinkas, ambiciozni i preduzimljivi persijski (iranski) državljanin, “Mojsijeve vere”, odnosno, Jevrejin, koji se 1939. godine obreo u Beogradu.

Nastanivši se u samom centru grada, podneo je Upravi grada Beograda molbu da mu izda ovlašćenje za proizvodnju gramofonskih ploča, gramofona i njihovih delova.

Prethodno se izgleda dobro raspitao šta je sve od papira potrebno i pribavio neophodna uverenja i preporuke. “Nije pod istragom” pisalo je u uverenju Državnog tužilaštva za grad Beograd.

Nije osuđivan ni za kakvo “zločino delo ili bezčasteći prestup”, svedočio je Okružni sud za grad Beograd. Isti sud potvrđuje da “nije pod stečajem”. 

I pored toga što mu nijedan papir nije zafalio, Upravnik grada Beograda odbio je molbu, sa obrazloženjem da Кraljevina Jugoslavija sa Iranom nema ugovor kojim se obostranim državljanima uzajamno priznaju prava na obavljanje radnje, te se moliocu samo izuzetno može dati dozvola, a po njegovom mišljenju, razloga za izuzetno dodeljivanje dozvole u ovom slučaju nema!

Pinkas se na ovakvu neverovatnu odluku žalio, a žalbu je izuzetno vešto sročio Obrad Simić, advokat i novinar, prijatelj njegov ovdašnji. Obraćajući se Ministarstvu trgovine i industrije, istakao je da “ova vrsta fabrike ne postoji u Srbiji, da bi to bila prva fabrika koja se ovde osniva i da postoji izuzetan razlog“. Izuzetnim razlogom je smatrao i državno-nacionalni momenat.

Proizvodiće, kaže, “gramofonske ploče koje će narodnu pesmu raznositi širom celog sveta”, a poznato mu je šta je u jugoslovenskoj istoriji narodna pesma učinila.

“Ima hiljade i hiljade Jugoslovena u svetu, starom i novom, koji daju svoj novac stranim fabrikama, engleski, nemačkim, mađarskim i drugim, da bi čuli pesmu svog zavičaja i to često puta rđavo reprodukovano“.

Završio je osvrćući se na kulturno-prosvetni razlog za osnivanje ove fabrike: “Danas se nastava vrši putem gramofonskih ploča, počev od osnovne škole do fakulteta. Ove naročito u lingvističkoj nastavi“. Кao potporu ovom stavu pridodao je i uverenje od Ministarstva prosvete koje ga podržava.

Da li je ovako umešno sročena žalba urodila plodom teško je utvrditi. Možda je pak, presudnu ulogu imala urgenicija iranskog poslanstva kod Minostarstva spoljnih poslova, u kojoj se poziva na činjenicu da “više stotina jugoslovenskih državljana uživa iransko gostoprimstvo i da su u toj zemlji uposleni”, tek Ministarstvo trgovine i industrije poništilo je odluku Uprave grada Beograda i sredinom 1940. godine Avramu Albertu Pinkasu dozvolilo obavljanje željene industrijske radnje.

Prema podacima o bonitetu firme koji je sastavljen krajem iste godine, saznajemo da je Avram Albert Pinkas, u ulici Vojvode Mišića 12, adaptirao postojeću fabriku peći i pod imenom „Balkan“ otvori fabriku gramofonskih ploča, kojih je u momentu pisanja izveštaja na zalihama navodno bilo u vrednosti od 100.000 dinara, dok se na montiranju linije za proizvodnju gramofona još radilo.

Ostaje nejasno da li je proizvodnja ploča zaista započela u Beogradu u osvit Drugog svetskog rata ili su samo učinjeni prvi koraci ka ostvarivanju tog plana.

Izvesno je da je Avram Albert Pinkas, nesuđeni rabin i zaljubljenik u muziku čiji se baršunasti bariton i danas može čuti zahvaljujući sačuvanim snimcima, posedovao dovoljno entuzijazma i reklo bi se, avanturizma, da u teškim vremenima koja su bila na pomolu, u Beogradu započne drugačije pisanje istorije proizvodnje gramofonskih ploča kod nas.