Fudbal sa ukusom čokolade: “Šonda” pre “Paninija”

Dok se planeta trese od fudbalske groznice i dok se po ulicama, kafićima i školskim dvorištima razmenjuju Panini sličice sa Mundijala koji upravo ulazi u svoju veliku završnicu, malo ko zna da je priča o albumima i sličicama na ovim prostorima počela u omotu jedne čokolade!

Pre skoro punog veka, dok još nije bilo ni Paninija, ni televizije, ni globalnih sponzorstava, beogradski kralj čokolade uradio je upravo ono što danas izaziva neverovatnu pomamu – štampao je album sa sličicama fudbalera i poklonio pehar šampionu države.

Možda niste znali da se svakog 7. jula obeležava Svetski dan čokolade, a kada se taj datum poklopi sa Svetskim prvenstvom u fudbalu – nema boljeg trenutka da se prisetimo fabrike čokolade “Šonda” i kako je u Kraljevini Jugoslaviji smestila fantastičan ukus i sportsku strast pod jedan omot.

Inače, priča o “Šondi” je počela u drugoj polovini XIX veka dolaskom braće Nikole i Konstantina Šonde iz grčkog sela Klisure u Beograd.

1902. godine Konstantin je pokrenuo fabričku proizvodnju kakaoa, čokolade i bombona. Fabrika je podignuta na uglu Solunske i Despota Đurđa. Sa proizvodnih traka krenula je prva srpska čokolada, čuvena “Olga”. Konstantin je umro 1910, a posao je preuzeo sin Mihajlo, koji je od oca nasledio nepogrešiv osećaj za trgovinu i – marketing.

Pod Mihajlovom upravom fabrika je procvetala, proširena je, izbila na Cara Uroša. Čokolade, praline i poslastice “Šonda” izlagane su u Parizu, Londonu, Rimu i Bordou.

Ono što ga je vinulo u legendu i što ga danas, u jeku svetskog prvenstva, ponovo stavlja u centar pažnje, jeste potez iz 1932. Bili su to dani u kojima je fudbal dobio neviđenu popularnost nakon uspeha reprezentacije u Montevideu dve godine ranije.

– Poznata domaća fabrika čokolade K. M. Šonda predala je Jugoslovenskom nogometnom savezu vrlo lep i ukusno izrađen pehar od čistog srebra. Ovaj pehar dobiće ona fudbalski klub koji u ovogodišnjem takmičenju za državno prvenstvo osvoji titulu prvaka. Pehar ostaje pobedniku u trajno vlasništvo, a predaće se na terenu odmah posle druge finalne utakmice – pisala je tada Politika.

Iste te 1932. godine, dok je fudbalska groznica ozbiljno uzimala maha u narodu, Mihajlo je doneo u Jugoslaviju još jednu novotariju, koja je zaludela i staro i mlado – u omote svojih čokolada počeo je da umeće sličice fudbalera, a štampao je i prvi album za njihovo sakupljanje.

Decenijama pre nego što će Panini postati globalni sinonim za sličice, Beograd je već imao svoj album, svoje tapkanje i razmenu po ćoškovima… Ako bi ko sakupio ceo album, dobijao bi besplatne čokolade ili čak i zlatne satove!

Nažalost, bajka nije dugo trajala. Tokom Aprilskog rata 1941. fabrika je teško oštećena, a Mihajlo je poginuo tokom nacističkog bombardovanja kada je razorena porodična kuća na Dorćolu.

Posle rata imovina je nacionalizovana, a njegov sin Konstantin Šonda, kao stručnjak u Ministarstvu industrije i prehrane, zaslužan je za osnivanje mnogih jugoslovenskih fabrika slatkiša, među kojima su “Takovo” iz Gornjeg Milanovca i “Evropa” iz Skoplja.

I dok ovih dana vlada opšta pomama za Panini sličicima, dok prelaze iz ruke u ruku, i dok se kod Terazijske česme organizuje menjaže, a navijači širom sveta prate svaki meč, vredi se setiti kako je to izgledalo nekada davno... I koliko je strasti bilo u šuštanju omota “Šonda” čokolade…

Priča o beogradskim Kraljevima čokolade koji su prvi zaludeli Jugoslaviju sličicama ostaje slatka upravo kao kocka najbolje čokolade. I nema lepšeg podsećanja na to nego baš kada je obeležen Svetski dan čokolade u jeku Svetskog prvenstva u fudbalu.