Majka sa 11 dece prozvana “Ponos Beograda”
Nije se samo na selima nekada rađalo mnogo dece. I Beograd je imao porodice sa više od desetoro… Iako su oskudevale u mnogočemu, bile su složne i srećne. I s optimizmom gledale u sutrašnjicu. Baš kao junakinja ove priče. A
Kraljičin ginekolog napravio je čuvenu trešnju iz Grocke
Grocka, ili mala Kalifornija, kako su je prozvali zbog nepreglednih voćnjaka, na prvom je mestu u Srbiji po proizvodnji trešanja, breskvi i kajsija. Sa gročanskih plantažnih zasada na beogradske pijace stižu najsočniji plodovi, te stoga nije na odmet da se baš
Živeo život Lazar Mušicki iz Marinkove bare…
Bio je onomad Lazar Mušicki jedan od najimućnijih u Marinkovoj bari. Čovek u godinama tamo neke 1933. kada se završava ova naša priča. A počinje tek koju godinu ranije. U danu kada mu je jedan susret u trenu život okrenuo
“Knolovci” koji su podigli moderni Beograd
Jedna ne preterano raskošna, ali ipak lepa palata koja otkriva bogatstvo svog nekadašnjeg vlasnika, skrivena je u Bulevara despota Stefana na broju 45 prekoputa legendarne kafane Banija. Foto: Mateja Beljan To je dom Karla Knola, jednog od najpoznatijih graditelja Beograda, tačnije, preduzimača
Ljudi na dnu – testeraši sa Dorćola
Mnoge su priče tužne, a pečalbarske posebno. Hleb sa previše kora, a svaka prepečena da zube polomi. A oduvek se moralo u pečalbu - rad u mestima daleko od kuće. Trebalo je nahraniti čeljad, okrpiti krov ne bi li potrajao
Iščezlo zdanje u šumi kraj Beograda
Čim se sa vrha Kosmaja spustite strmim šumskim stazama, nailazite na pravo srednjevekovno blago - stare zidine manastira Kastaljan i upaljene sveće na mestu gde se nekada uzdizala crkva. Na prelepom mestu, skriven od glavnih puteva, Kastaljan poznaju uglavnom samo meštani,
Apotekar protiv baruština i malarije u Surčinu
Današnja Gradska opština Surčin najmlađa je od 17 beogradskih opština. Zbog svog povoljnog položaja uz važne međunarodne saobraćajnice, kao i aerodroma "Nikola Tesla", postaje sve značajnija na mapi Beograda. A pre sto godina, tamo na početku burnog 20. veka, Surčin bio
Kad se u Beogradu po pet dana slavio Petrovdan
Marinkova bara je u leto 1933. bila skoro pa u potpunosti isušena. A to je značilo da je na svakom pedlju tog novog zemljišta sve više čatrlja građeno i sve više siromašnih porodica doseljavano. Među svim tim udžericama nalazilo se posebno
Žuti “kralj” lošeg “filinga” imao je ipak slavnu prošlost
Uvek leden, ili leti vreo, tri limena stepenika, jedino slobodno sedište kod točka - sedate, a kolena su vam u grudima. Čuje se turiranje, bučno kao proba mlaznog motora, a onda muk. Bus kreće, držite se za sedište ispred zbog "grubog starta"
Kafane usrećile stotinu dece
Običaj je da se u kafanama ostavlja bakšiš. Naravno, konobarima. Ali sitni prilozi za kafanskim stolom, van tog čašćavanja kelnera, koji su se ubacivali u posebne kutije omogućili su da čak stotinu siromašne beogradske dece 28. jula 1933. godine otputuje