Razgolićena “dama” u pozi koja se obično osamdesetih godina viđala u časopisima za odrasle, pojavila se u januaru 1985. na velikom panou ispred beogradskog Doma omladine za kratko vreme napravila je pometnju.
Istog dana pano je bio tema na televiziji, u emisiji ,,Beogradska hronika”, a Radio Beograd pitao je uživo Beograđane ma ulicama šta misle o predstavama koje se ovako reklamiraju.
Udruženje boraca SUBNOR ogorčeno je reagovalo “u ime morala”. Oglasio se besnim protestom i Zavod za vaspitanje i obrazovanje pionira i omladine.
Iz Doma omladine je stiglo saopštenje da se radi o umetničkom delu Koste Bunuševca.
–Tresla se gora… Izgleda da smo se odvikli od pravih pravcatih kulturnih senzacija. Zaboravili smo da se ovde u Domu omladine pre nešto manje od deset godina igrao nagi mjuzikl ,,Oh, Kalkuta”, da su ovde u ponoćnim satima prikazivani najsmeliji filmovi i da su ovde održavani koncerti koji su privlačili ceo Beograd, a ne samo omladinu, pisale su novine braneći umetničku slobodu.
Tih dana pored rok koncerata različitih muzičkih grupa i priredbi ,,Beogradskog leta”, Dom omladine je trebalo da se obogati i kulturnim predstavama takozvanog “alternativnog pozorišta“.
Pomenuti pano predstavljao je reklamu za ,,Homoteatar” tj. Teatar čoveka i kako su tvrdili bio je neraskidivi deo predstave ,,Kosmički bednici u prelaznom periodu”. A “dama” na panou, ispostaviće se brzo, na još veće iznenađenje javnosti, uopšte nije ni bila žena već – muškarac. Našminkan, u provokativnoj pozi, genitalija provokativno pokrivenih rukama.
Režiser predstave, kao i dizajner panoa, bio je već kultni Kosta Bunuševac i njegova premijera bila je zakazana je za 12. februar 1985.
Bunešvcu to nije bila umetnička prvokacija ove vrste: tri godine ranije uzdrmao je kompletnu naciju jedan od glavnih odgovornih za imidž pevača Olivera Mandića u kontraverznoj emisiji „Beograd noću“ u kome se pevač pojavio našminkan i obučen u žensku garderobu.
Zvezde predstave reklamirane na pročelju Doma omladine, bili su profesionalni glumci, mađioničari i indiviualisti. Imena glavnih glumaca su Aleksandar KP, Stenli Dulins, Rosi, Lusi de Bol, Flori Gras, Natali Li, Aneo i Lea Mago.
Nije te kasne jeseni u Beogradu bilo ama baš nikoga ko je slučajno ili namerno prolazio pored Doma omladine, a da nije bacio pogled na razgolićenu damu.
Neki stidljivo da ih niko ne vidi, a bilo je i onih koji se nisu sakrivali. Za sve je pano bio pravi šok – pozitivan i negativan.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
