NAJNOVIJE
Top

Jun 1974. godine doneo je velike promene u najveće studentsko naselje u tadašnjoj Jugoslaviji. Atmosfera u Studentskom gradu na Novom Beogradu postala je, kako su pisali ondašnji mediji, nekako akademskija, pristojnija i mirnija. Jer, nekoliko nedelja ranije, akademci su dobili svoj “dom kulture”.

Svečano otvoreno na 25. maj, koji se tada slavio kao Dan mladosti, zdanje Doma kulture Studentski grad projektovano je kao svojevrsna “dnevna soba” Studenjaka, a sve po željama stanara koje su oni sami preneli projektantu Milanu Mitroviću, docentu beogradskog Arhitektonskog fakulteta.

Doduše, studenti sa kojima je arhitekta razgovarao u toku projektovanja odavno su već bili završili fakultete i napustili sobe na Novom Beogradu kada je sve bilo spremno, pošto je izgradnja Doma kulture trajala koliko i jedno prosečno studiranje na Univerzitetu u Beogradu.

Predlog akademaca da njihov grad dobije ovakvu ustanovu usvojen je još 1968. godine, a njegova realizacija je počela godinu dana kasnije. Sistem je želeo da nađe način da “izađe u susret” mladim ljudima koji su tog leta, juna 1968, organizovali demonstracije koje su itekako iznenadile i šokirale tadašnje društvo, i bile ugušene isključivo zahvaljujući lukavom političkom manevru tadašnjeg vođe Josip Broza Tita.

Surovo milicijsko batinjanje pobunjenih studenata nije dalo nikakvo rešenje: tek će veštim manevrom vođa države Tito uspeti da ugasi nezadovoljstvo. Fotografija: Tomislav Peternek

Ali, ostao je gorak ukus da iz spavaonica Studentskog grada može da stigne neprijatno iznenađenje i, shodno tome, trebalo je pokazati da sistem nije osvetoljubiv već da misli na “svoju decu”.

Neobičan snimak francuskog putnika na ulasku u Studentski grad, početkom šezdesetih, dok je sve još uvek u zamahu izgradnje za buduće akademce

Kamen po kamen, godinu po godinu, milion po milion, izgrađena je kamena palata od 45 miliona tadašnjih novih dinara, obezbeđenih iz Republičke zajednice obrazovanja.

Dom kulture nije bio samo palata sa fasadom od dečanske “breče” čiji najviši deo podseća na pramac prekookeanskog broda usmerenog ka gradu. Spoljašnji prostor je takođe izvanredno uređen u obliku velikog kamenog dvorišta, koje čine osnovno jezgro oko koga su raspoređene tri zgrade, međusobno povezane mostovima.

Fascinantna arhitektura Milana Mitrovića znatno je doprinela pozitivnom utisku koje je zdanje ostavilo na studente i sve goste. I danas ove linije deluju moderno i skladno.

Taj spoljašnji prostor je atraktivan koliko i sama građevina, a i uređen je tako da pruža mogućnosti za višestruku upotrebu. Njegovi osnovni elementi su letnja pozornica, sa platoom ispred malog bistroa kao binom, sa blizu 900 mesta za sedenje i udubljena fontana oivičena stepenicama od klesanog kamena, koja može da se pretvori u praktičnu scenu.

Kao što je prostrano kameno dvorište, po zamisli projektanta, predstavljalo osnovno jezgro čitave građevine, tako je i Dom kulture, po zamisli njegovih prvih rukovodilaca, predstavljao buduće kulturno jezgro grada sa 7.000 akademskih građana.

Jedno od bezbroj dešavanja koja su se odvijala u “Studentskom gradu” odslikava atmosferu kreativnosti i energije koja je tu vladala, doduše, pod budnim okom sistema kako se ne bi ponovio šok iz juna 1968.

Ambijentom za letnju pozornicu, pasarelom, kafe bistroom sa terasom, fontanom, kamernom scenom i platoom za igru, ovo zdanje postalo je jedno od najprivlačnijih mesta za mlade u okolini Studentskog grada.

Dom kulture nema značaj samo za Studentski grad i Novi Beograd, već ima opštejugoslovenski značaj, jer će svaka republika za svoje studente priređivati određene programe – govorio je Spasoje Grdinić, prvi njegov direktor.

Ova svojevrsna kulturna meka imala je i nekoliko ateljea – likovni, muzički i kino-foto. U njima su studenti sticali znanja iz ovih vidova stvaralaštva i upoznavali se sa onim sa čim se nisu sretali na fakultetu.

Kolika je važnost pridavana Domu kulture Studentski grad u to vreme, svedoči i ovaj prizor: premijera kultnog jugoslovenskog filma “Majstori, majstori” sa vodećom ekipom najpopularnijih glumaca bila je tu održana 1980. godine

Biblioteka je raspolagala sa 12 čitaonica i 432 mesta i u to vreme 80.000 knjiga. Tu su se mogle naći retke i skupocene enciklopedije, udžbenici, stručna literatuta, ali i popularna književnost.

Prema rečima Dragutina Tešića, tadašnjeg potpredsednika Republičkog izvršnog veća, značaj novog zdanja je veliki pogotovu ako se ima u vidu činjenica da na ovom prostoru živi veliki broj mladih ljudi.

Očekujemo da bez obzira što je namenjen pre svega studentima i mladima, bude otvoren i za građane i radne ljude Beograda. Želimo da bude spona između studenata i ostalih radnih ljudi i da se u prekrasne prostore unesu sadržaji koji će podizati socijalističku svest mlade generacije i jačati njenu povezanost sa radničkom klasom – rekao je Tešić na svečanom otvaranju.

Jedna od tribina na kojoj su učesnici odlučno debatovali o tadašnjim društvenim temama

Ipak, uprkos želji vlasti da što pre nešto tako važno učini za nepoćudnu mladost u Studentskom gradu, dom kulture je gradilo Građevinsko preduzeće “7. juli” – punih pet godina!

Svečana vrpca je nekako ipak bila presečena prilikom mitinga povodom dočeka Štafete mladosti, a tadašnji rektor Univerziteta u Beogradu dr Jovan Gligorijević, svečano je uručio ključeve novog zdanja beogradskim studentima.