Tajanstveni tunel u Prokopu

Tunel koji je “izvirio” kod Prokopa tokom izgradnje nove železničke stanice pre četiri godine izgledao je kao pravo arheološko otkriće.

Ipak, nije bilo posla za arheologe, jer nije reč o rimskom vodovodu ni nekom tajnom prolazu iz davne prošlosti. To je bilo jasno na prvi pogled.

Ali, o čemu je bila reč i o kakvom se tunelu radilo, kad je napravljen, sa kojom namenom, kakva mu je funkcija nekad bila… e, to niko ne zna.

Tunel je navodno prokopan u nekom trenutku pre, tokom ili Drugog svetskog rata, lepo je betoniran, ali je bio beskoristan i njegov ulaz je prvi put zakopan krajem 1960-tih godina.

Žitelji Maleškog brda, kako se zove ovaj kraj oko Prokopa, su ga ranije dobro poznavali i tačno znali gde su ulazi, a jedan deo korišćen je i čak u nekom trenutku i kao magacin. U ovom kraju dugo kolaju priče da su ga kopali Nemci, jedni kažu dok su bili okupatori, drugi da su to bili zarobljenici, posle rata.

Ali, niko nije siguran da su Nemci zaista gradili ovaj tunel. Jer, kažu pak neki treći, da je ovo mogao da bude i “zakopan” beogradski metro.

Možda je neko imao takvu nameru na samom početku, a možda je taj tunel kao postojeći objekat zaista uzet u obzir kada se o metrou razmišljalo.

Ipak, njegova pozicija spram Prokopa je nekako čudna i bilo bi teško povezati dva sistema, jer je “udarao” pravo na ploču i perone. Da bi se stanica završila i dobila današnji izgled tuneli koji su “izvirili” (dva ulaza koja su se unutra slivala u jednu cev) morali su ponovo da se zatvore. To je i učinjeno 2022. godine.

Pravac ovog tunela zaista se negde poklapa sa tadašnjim planovima metroa. U to vreme se spominje i linija od Prokopa do Vukovog spomenika, jer je ova podzemna stanica bila unapred projektovana za metro, pa ispod Bulevara kralja Aleksandra postoji i dan danas metro tunel skriven iza pulta sa reljefom, o čemu je Kaldrma nedavno pisala.

Ali, činjenica da ovaj tunel ispod Maleškog brda nakon svega 180 metara izbija sa druge strane brda na Bulevar Franše D Eperea (nekadašnji autoput) kod benzinske pumpe, kao da ukazuje da ipak nije bio deo hipotetičke metro mreže jugoslovenskog Beograda.

Bilo je u međuvremenu raznoraznih ideja da se ovaj tunel osposobi i makar kao pešačka veza s auto-putem, možda i dobar koridor pokretne trake. Ali, to bi zahtevalo mnogo prilagođavanja, ispitivanja i radova.

Tunel je tako ostao misterija, danas zatrpana dugačka betonska cev, koju pune nepresušne beogradske podzemne vode. Možda će ga neko za koju deceniju otkopati i ponovo rešavati misteriju.