Bezobzirno uništeni trag daleke prošlosti

Kada biste danas stali na jedno nekada jako važno mesto između naselja Batajnica i Busije, videli biste samo njivu. Ali, ako biste malo “vratili” satelitske snimke snimljene početkom 21. veka, videli biste da je sve do pre 15 godina tu, ipak, nešto bilo.

Nekada kurgan, potom humka, grobnica, koja se zvala Velika humka. To mesto danas postoji samo u knjigama, jer je, srećom, bilo pomno istraženo krajem pedesetih godina prošlog veka. Nažalost, nije postojala svest o značaju samog lokaliteta i nekadašnja nekropola malo po malo je nestajala na terenu, sve do konačnog iščeznuća i poslednjeg traga.

Poprište bojeva, migracije ljudi, uz magičnu privlačnost Dunava i Save, šira okolina današnjeg Beograda bila je jedna velika, prometna i haotična raskrsnica kultura i civilizacija od neolita do srednjeg veka, pa čak i kasnije.

Ovo je grobnica ranog srednjeg veka, ali je bila ukopana u praistorijski tumul vučedolske kulture. To svedoči o bujnom kontinuitetu života na ovim prostorima i mnogim migracijama.

Imala je oko 40 metara u promeru i bila pravilnog kružnog oblika, a u samom centru je imala vrh koji se nalazio na 78 metara nadmorske visine.

Iako je Velika humka istražena 1958. godine, mnogi podaci nisu dovoljno precizni za potrebe današnje nauke. Na primer, pronađeno je svega 6 ljudskih ostataka iz 102 groba, a podaci o polu i starosti upisani su u dnevnik arheološkog iskopavanja. Metodologija po kojoj je to utvrđeno nije poznata, a ne zna se ni ko je podatke upisao.

Ono što je zanimljivo i što je tek u jednom kasnijem radu proučeno (“Životinje u pogrebnom ritualu na nekropoli Batajnica – Veliha humka“, autori Nemanja Marković i Milica Radišić), jesu kosti životinja koje su pronađene na lokalitetu.

Izgleda da je deo sahrane bio i ritual žrtvovanja, premda su se životinjski ostaci ostavljali i kao deo “prtljaga” za put na drugi svet. Pronađene su kosti govečeta, ovce, koze, konja, psa i jelena. Najviše je pronađeno goveđih kostiju.

Velika humka je fizički postojala do 2002. godine, kada je još bila vidljiva. Međutim, u novije vreme od nje je bio netaknut samo zapadni deo, koji se naslanjao na kanal za navidnjavanje.

Narednih godina postepeno se umanjivala i nestajala, ali je na njoj još raslo nešto divlje, korovske vegetacije. Sve do 2011. nešto se od tumula još videlo, i nije bila cela površina preoravana. Međutim, septembra 2012. na površini humke je već bilo posejano žito, a marta 2014. humke više nema.