Zapuštena kuća stranca koji nam je učinio mnogo

Jedna, gotovo pa seoska kuća, nalazi se u delu Beograda koji danas slovi za elitni kraj, oazu mira i omiljeno diplomatsko naselje – Topčiderskom brdu.

Dok su se drugi odlučivali za raskošne vile, neko je bio rešen da podigne tipičnu kuću srpskog seljaka. I svi su mu se divili.

Ovo je kuća legendarnog doktora Arčibalda Rajsa!

U znak narodne zahvalnosti za sve što je učinio za Srbiju u katastrofi Prvog svetskog rata, dr Arčibaldu Rajsu je 1921. godine poklonjen plac u Topčideru na kome je on po projektu građevinara Lazara Lackovića podigao kuću, nazvavši je vila „Dobro polje“, u znak sećanja na mesto gde se odigrala jedna od presudnih bitaka na Solunskom frontu 1918 godine.

Kuća je i za vreme u kome je izgrađena, bila jednostavna, prizemna, sa samo četiri prostorije, imala je kao akcenat trem sa tri luka na dva drvena stuba obojena bojama srpske državne zastave.

Unutrašnjost kuće bila je uređena u duhu Rajsovih ideja o srpskom selu, njegovom duhu i mentalitetu, sa željom da asocira na zemlju i ljude koje je iskreno voleo.

Nažalost, kuća, koju je Rajs zaveštao gradu Beogradu, već decenijama ne izgleda sjajno, i prava je šteta što je ostala skrivena između Senjaka i Careve ćuprije, odnosno Bulevara vojvode Mišića.

Čitava ova mikrolokacija nazvana je Dobro polje, a tu se nalazi i jedan neobičan objekat GSP-a koji je, zapravo, tramvajska ispravljačka stanica, podignuta još 1930-tih godina.

Ovde je do svoje smrti 1929. godine stanovao Rajs, a sa njim u kući živeli su i njegovi poslužitelji, kao i sekretar, veteran Mikić sa suprugom.

Još je ostala sačuvana originalna kaldrma koja vodi do kuće dr Arčibalda Rajsa.

O tome kako je Rajs došao na ideju da sagradi baš ovakav dom, pisala je “Politika” dan pošto su osvećeni temelji kuće “Dobro polje”.

“I u danima kad je stvar srpska i stvar Saveznika najgore stajala, u danima kad su i najvedriji među nama, tamo dole na solunskom frontu, počeli da gube veru u budućnost, g. Rudolf Arčibald Rajs, najveći prijatelj kojeg je srpski narod stekao među ljudima od pera na Zapadu, ostajao je veliki, nepokolebljivi optimista“.

Baš tih dana, on je stalno svojim prijateljima sa Solunskog fronta govorio:

‘Kad se vratimo u Beograd, ja neću u varoši da živim. Podići ću u Rakovici, čim dođemo u Veliku Srbiju, malu, seljačku srpsku kućicu, i u nju ću se nastaniti. Već osamnaeste godine udariću toj mojoj kući temelj, slušajte šta vam kažem!’

Predskazanje g. Rajsa ispunilo se dakle. Njegova ‘srpska kućica’ podignuta je, istina, ne u Rakovici već u Topčideru, ali je ipak podignuta u slobodnoj, proširenoj našoj državi, kojoj je novi temelj udaren na Dobrom Polju.

“To je ona seljačka kuća, sa doksatom i direcima išaranim srpskom trobojkom, što se vidi kraj topčiderskog druma, ispod brega, čim se tramvajom iza Gospodarske Mehane skrene ka Carevoj Ćupriji“, pisala je “Politika”.

Kuća je osvećena u prisustvu veoma važnih ličnosti srpske istorije: Prestolonaslednika Aleksandra, vojvode Bojovića…

Dr Arčibald Rajs bio je hemičar i ekspert za krivično pravo i sudsku medicinu, a u našu zemlju došao je na poziv srpske vlade 1914. godine da kao neutralna ličnost ispita austrougarske zločine u Mačvi. Tokom celog Prvog svetskog rata prikupljao je dokumenta o zločinima počinjenim u Srbiji i o njima obaveštavao svetsku javnost, a kao dobrovoljac učestvovao je i u ratu, pa je zajedno sa srpskom vojskom prešao preko Albanije.