Magija zvana “tonsko biranje” – ali je nije bilo

Koji telefon ste vi koristili devedesetih godina u kući?

Onaj stari, dobro, od plastike koja kao da je neuništiva i sa brojčanikom koji je ipak umeo da zaglavi?

Ili moderniji “Iskrin“, “Pupinov“, možda lepi “Panasonic” sa dugmićima na kojima su pored brojeva bila ispisana i slova, koji su imali “zvezdicu” i “tarabicu”?

Možda ste bili od onih retkih srećnika koji su sebi mogli da priušte automatsku sekretaricu sa mini-kaseticom ili ste među prvima uveli bežičnu “bananu“?

Ako ste bili vlasnik malo boljeg aparata, jedna stvar morala je da vas frustrira. Pulsno biranje! Pritisnete li zvezdicu, telefonske brojeve više niste mogli da pozivate daljim pritiskanjem tastera, jer se u slušalici čulo samo da je veza zauzeta, a svaka tipka imala je svoj ton koji nikako nije mogao da utiče na vezu s centralom.

Jer, tehnologija naših tadašnjih telefonskih centrala nije podržavala “kerefeke” iz svetskih telekomunikacionih trendova.

Džaba ste se “igrali” ovim tonovima – ništa. Trebalo vam je “tonsko biranje“, a to je retko koja centrala u to vreme mogla da vam pruži.

Vaš telefon možda je imao displej na kome ste mogli da vidite koji broj ste pozvali, ali ne i koji vas zove, što je zapravo bilo najvažnije.

Srećni ste bili makar što možete da koristite dugme “Redial” i bez ponavljanja unosa pozovete poslednji birani broj telefona. Od koristi je bila i memorija i sve u svemu telefoni su već devedesetih počeli da postaju zanimljiva igračka.

Ali, morali smo još da čekamo. Jer, tek će od početka 21. veka, tamo negde od 2001. godine, digitalne (ili pak modernije analogne centrale) početi da primenjuju “tonsko biranje” . Konačno su tonovi dobili smisao. A i identifikacija poziva, kao i mesečni listing postali su mogući.

Kratko je trajala ta “fiksna” sreća – mobilni telefoni koji su postali popularni nisu imali nikakav problem s pulsnim ili tonskim biranjem. Fiksni su, ipak, još neko vreme služili za duge razgovore sa najbližim ljudima, jer je u početku mobilni bio malo skupa alatka za takvo zadovoljstvo.

Znate onaj osećaj kada se ceo stan pobuni što ste “zaseli na telefon”, koji je još imao one male čari i tajne: redial, zvezdicu, tarabicu, memoriju i neke čudne dugmiće koje, u suštini – nikada niste razumeli.