“Mitrović” – prvi putnički avion napravljen u Beogradu

Početkom juna 1936. godine na tadašnjrm aerodromu “Beograd” u Bežanijskom polju ili, kako se tada govorilo, “u Zemunu” – vladao je neobičan nemir.

Među avijatičarima ogromno interesovanje izazvalo je čudo domaće pameti – novi tip putničkog aviona M. M. S-3, koji su s ponosom prozvali „Mitrović“. 10. juna u vazduh se premijerno podigla elegantna i neobična letelica, napravila krug nad Beogradom i ponovo sletela na pistu.

Tvorac joj je bio mladi inženjer Milenko Mitrović-Spirta. Avion koji je tog važnog dana nadleteo Beograd nije bio samo lokalno konstruisan vazduhoplov već i ozbiljan korak našeg civilnog vazduhoplovstva.

Jer, bio je to prvi putnički avion koji je projektovan i izgrađen u našoj zemlji, konkretno, u radionicama tadašnje avio kompanije “Aeroput” na samom aerodromu.

Avion je bio remek-delo aerodinamike tog doba. To se zasnivalo pre svega na inovativnoj konstrukciji visokokrilnog jednokrilca sa “debelim profilom“.

Sledeća, ali ništa manje važna, bila je revolucionarna ideja za bezbednost – Spirta je primenio redak koncept repnih površina vezanih dvema gredama koje su izlazile direktno iz krila, vođen vizijom o mogućnosti primene padobrana za celu kabinu.

Aeroplan je mogao da se pohvali kako brzinom tako i stabilnošću. Sa dva motora, ovaj avion je predviđao maksimalnu brzinu od 230 km/h.

Stabilnost oblika je prethodno prostudirana u čuvenom Ajfelovom aerodinamičnom tunelu u Parizu.

Od tehničkih detalja valja pomenuti da je imao raspon krila od 11,56 metara i ukupnu težinu u letu od 1.000 kilograma. Autonomija leta se ograničavala u početku na četiri sata sa visinom leta na 4.000 metara, a doradama se popela na šest sati i 6.000 metara u visinu.

U leto 1936. godine, Mitrovićev san dobija krila pod registracijom YU-SAR. Avion postaje simbol modernizacije i ponosa Kraljevine Jugoslavije. Leteo je maltene svakodnevno ka Sarajevu, Podgorici i Skoplju, prevozeći poštu i novine.

Čak i nakon manjeg oštećenja pri prinudnom sletanju kod Podujeva iste te 1936. ubrzo se vratio na nebo.

Sati naleta su se nagomilavali pa se od 65 sati 1937. godine stiglo do više od 100 sati u predvečerje svetskog sukoba 1939. godine.

Inače, bio je to prvi jugoslovenski cargo avion, jer su se putnička sedišta mogla lako skinuti radi transporta tereta.

Oblaci rata nad Evropom postajali su sve mračniji. U martu 1941. godine, pred sam napad sila Osovine, Jugoslovensko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo (JKRV) preuzima MMS-3 i raspoređuje ga u 603. pomoćnu eskadrilu kao avion za vezu, koja je bila stacionirana na aerodromu “Beograd” u Zemunu.

Napad na Jugoslaviju, 6. aprila 1941, bio je sudbonosan za MMS-3. Inženjer Milenko Mitrović-Spirta našao se pred najtežom odlukom u životu. Gledao je u svoju kreaciju – avion čija je kabina bila “obešena” za krila na naročitim nosačima sa gumenim osloncima kako bi se izbegle vibracije. Znao je da njegova vizija nikada ne sme postati ratni plen.

Prema izveštajima očevidaca, Spirta se poslednji put fotografisao pored svog ponosa pre nego što je, u trenutku dok su se neprijateljske snage približavale, posada uništila avion na aerodromu kod sela Divci blizu Valjeva.

Umesto da MMS-3 služi nacističkim okupatorima, on je nestao u plamenu otpora. Spirta je preživeo rat ali je nezadovoljan novim komunističkim sistemom otišao iz zemlje i preselio se u SAD. Tamo je radio u čuvenoj fabrici aviona Lokid. Preminuo je u mestu Piterboro 1986.