NAJNOVIJE
Top

Mnogo toga moralo je da prođe kroz ruke beogradske policije početkom 20. veka. Kad se ne zna ko je za šta nadležan, a treba da se osigura red i mir, uvek su bili pozivani policajci.

Tako su se i građani njima obraćali za mnoge, čak i najneobičnije zahteve.


Molba za izdavanje dozvole za iluzionističku predstavu sa dvoglavim teletom na vašaru u Topčideru“, glasi jedan spis koji se čuva u arhivu.


Ova je molba upućena Upravi grada Beograda i to odeljenju krivične policije 1937. godine.

Učtivo molim Odeljenje krivične policije da mi izda dozovlu da mogu na vašaru u Topčideru raditi sa teletom sa dve glave, sa iluzijom i drugim abnormalnim životinjama u dane 15, 16, 17 i 18. ovog meseca”, stoji u molbi.

Ako je ona bila odobrena, a nije bilo razloga da bude drugačije, Beograđani su sigurno bili zapanjeni čudima koje im je priredio izvesni Matija Stepanović.

A vašar u Topčideru sam po sebi bio je čudo! Pa, iako je to vašar i svega možete na njemu da se nagledate, mnogo toga nije smelo da se radi bez dozvole.

Pored Topčidera i obližnja Rakovica bila je lokacija za održavanje “vašara” na kojima su glavne tačke bile sa životinjama

Danas, srećom, niko ne izlaže abnormalne životinje, ali treba razumeti da je to u to, neko naivnije, vreme, ipak, bila atrakcija, mada ne znamo šta je zaista tada bilo prikazano, i kako je izgledalo dvoglavo tele.

U to vreme pored manje uzbudljivih vašara, bili su popularni i profesionalni cirkusi kakvi i danas postoje. I oni su morali da imaju dozvolu.

Zapravo, i daleke 1936. godine nije bilo tako jednostavno izvesti cirkusku predstavu. Morao je neko da se uveri i da je sve bezbedno za gledaoce.

U arhivu se čuva i čitav komisijski izveštaj za cirkus “Rebernig” koji je nastupao u Zemunu.


“Za razna cirkuska prikazivanja podignut je 1 veliki šator sa 2 jarbola za učvršćenje gornjeg šatorskog platna. Po obimu šatora postavljen je dovoljan broj stubova od dobrog i zdravog borovog drveta, koji je propisno ukotvljen ispravnim užadima i propisnim gvozdenim klinovima.

Posebno je opisano kako izgleda oprema za menažeriju: “jedna serija vagona čvrstih i sigurnih, a snabdevenih čvrstim i jakim rešetkastim gvozdenim vratima i 1 pravougaoni šator za konje i druge pitome životinje.”

Zveri se sprovode kroz “propisan i čvrst hodnik” koji vodi “u kavez na areni sastavljen od gvozdenih rešetkastih krila u obliku mnogougaonika pokriven mrežom od kanapnog užeta.



A osvetljenje? Cirkus ima sopstvenu električnu cetralu sa dva agregata koji su u izveštaju do detalja opisani.

“Svi ulazi/izlazi u cirkusu su snabdeveni crvenim svetiljkama za nuždu”, takođe je naznačeno. Dozvola je dobijena, a kapacitet cirkusa bio je čak 1.600 gledalaca.

Jarko neonsko osvetljenje cirkusa Gleich bilo je večernja atrakcija za tadašnji Beograd 1937. godine