Važno delo Josifa Pančića na Dorćolu razorio je Dunav
Кada je 1853. godine izabran za profesora jestastvene istorije na beogradskom Liceju, naš danas čuveni naučnik Josif Pančić je, među drugim predmetima, počeo da predaje i botaniku. Ali, da bi se taj predmet mogao pravilno predavati bila je potrebna botanička
Kome je upućeno ogromno NE na vrhu Dorćola
Kolosalna zgrada na vrhu dorćolske padine, zvana skraćenicom ustanove koja se tu nalazila -“PMF”, velika palata nekadašnjeg Prirodno-matematičkog fakulteta, danas sigurno ne izgleda baš tako moćno kao u doba kada je nastala, krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina 20. veka.
Prebijanje britanskog konzula na Kalemegdanu
Napušteni, zagađeni, u korov obrastao, Кalemegdan je u 19. veku bio zabranjeni deo grada za stanovnike Beograda, izuzimajući one koji su bili Turci i kojima osmanska posada beogradske tvrđave nije branila da se tuda šetaju. Međutim, već pedesetih godina 19.
Otac kome je voz doneo sina nestalog u ratu
Stari seljak sedeo je ukočeno unutar beogradske železničke stanice dok su mu oči gledale kao u groznici. Nekolicina radoznalih ljudi mu je prišla da vide kako mu je, da li mu je potrebna pomoć. A čiča je progovorio: - Čekam
Prva moderna zgrada na Kalemegdanu – paviljon “Cvijeta Zuzorić”
Prelepa Dubrovčanka kojoj su posvećeni brojni soneti i madrigali, nije mogla ni da sanja da će njeno ime tri veka nakon njene smrti krasiti Umetnički paviljon izgrađen u samom srcu Malog Кalemegdana u Beogradu. Cvijeta Zuzorić, rođena polovinom 16. veka,
Palata sa kazanom na Terazijama za pomoć “čestitima u bedi i nevolji”
U današnjem užurbanom tempu života, malo ostaje vremena da se podigne pogled ka fasadama starih beograskih zdanja, a još ređe će nam u oči upasti natpisi koji se na mnogima od njih nalaze i prkosno odolevaju zubu vremenu. Jedna takva
“Fabrike” u kojima se radilo dan i noć budzašto – obućari Beograda
Koliko puta ste samo čuli da zanati izumiru, da nedostaju majstori, da neće biti obućara uskoro. Baš kao i danas, tako se i ne tako davne nam 1936. godine govorilo, nećete verovati, isto. Ono što možda niste znali jeste da
“Ko ostane u Beogradu ako počne rat…”
Buktao je ogroman rat u Evropi i na afričkom kontinentu u proleće 1940. Sukob koji će u istoriju čovečanstva ušao kao najveća katastrofa ikad, poznat kao Drugi svetski rat, u to vreme ostavio je našu tadašnju zemlju, delovalo je, sigurnom,
Drvo pistaća na grobu dušmanina Beograda sa Avale
Nije prošlo mnogo od doba kada se o Beogradu govorilo kao „varoši bez pluća“. Jer, naš prestoni grad nije mogao da se posle Prvog svetskog rata pohvali nekim parkovima. Ali potkraj dvadesetih i u ranim tridesetim godina prošloga veka uveliko
Hirurg koji je lečio Beograđane bio je samouki kafedžija
Beogradsko stanovništvo, kao uostalom i stanovništvo cele ondašnje Srbije, tokom 19. veka nije bilo mnogo poverljivo prema lekarima i lekovima. Кako se onda gledalo na lekare jasno će nam pokazati jedan primer: baveći se u Topčideru knez Miloš je 1834.