Tri “brata” zbog kojih su se inženjeri hvatali za glavu

Građevinci su te 1974. godine nemo odmahivali. “To nije moguće“, verovalo se, i to ne samo u tadašnjoj zemlji već i u svetu, da takva jedna smela konstrukcija mosta, a kakvim preko Save sada juri superbrzi “Soko”, može uopšte da služi za železnicu.

Ipak, bilo je itekako moguće. Danas, posle toliko decenija, “Novi železnički most” i dalje gledamo kao jedan drugačiji, zanimljiv, i, dobro, možda ne više naročito impozantan most. Ali, i posle 45 godina od kako je završen, izgleda moderno i elegantno sa svojim čeličnim pilonima i kablovima koji nose konstrukciju. Mada, dobro bi mu došlo jedno farbanje…

Po mnogo čemu to je bila jedinstvena i inovativna, ustvari, hrabra konstrukcija, a ono što je posebno interesantno jeste da u Srbiji ima još dva “brata“! To su Most slobode u Novom Sadu i Svetog Irineja u Sremskoj Mitrovici.

Kada su se ovakvi mostovi sa kosim kablovima tek pojavili u svetu, i to samo za pešački ili saobraćaj motornih vozila, naš, danas čuveni projektant, Nikola Hajdin bio je rešen da ih dobro prouči.

I rešio je – projektovaće, zajedno sa Ljubomirom Jeftovićem, prvi takav železnički most u svetu.

Naravno, u pitanju je ovaj junak naše priče. Znamo ga i dalje po radnom imenu iz sedamdesetih godina prošlog veka kao Novi železnički, a poneko upućeniji ga, u odsustvu zvaničnog imena, naziva i Hajdinov most.

Budući da je Nikola Hajdin preminuo 2019. godine i da je bio predsednik SANU, možda bi red bio da ovaj jedinstveni most i zvanično ponese njegovo ime.

Dužina Novog železničkog, Hajdinovog mosta, je 1.928 metara, a piloni su visoki preko 52 metra. Ovo, tada inovativno rešenje, doprinelo je ne samo estetici, već i smanjenju buke.

Kablove čine po četiri čelična užeta sastavljenih od snopa paralelnih žica prečnika 7 milimetara.

Njegov “blizanac” sa dva pilona i kosim kablovima, mada donekle drugačijeg formata (piloni su u sredini, a saobraćaj sa strane), Most slobode u Novom Sadu, podignut je dve godine kasnije.

Nažalost, NATO je 1999. godine “ispitao” i kako se ovakav most ponaša kad na njega udari raketa, porušivši ovaj novosadski simbol u tadašnjoj bombarderskoj agresiji. Obnovljen je 2005. godine.

Manje poznat most u Srbiji, ali dobro znan Mitrovčanima jeste Most Svetog Irineja koji povezuje Sremsku i Mačvansku Mitrovicu preko Save. U pitanju je pešački most dug 262,5 metara.

To je najduži pešački most u Srbiji, a interesantno je da se nalazi na mestu drevnog Artemidinog mosta uz vremena antičkog Rima. Na njemu su u rimskim progonima hrišćana ubijani ljudi u prvim vekovima nove ere, a jedan od njih bio je i – Sveti Irinej.

Ovaj most završen je 1994. godine.

Nikola Hajdin bio je profesor Građevinskog fakulteta i potpisan je na projektu za sva ova tri mosta. Bio je i predsednik SANU od 2003. do 2015. godine.