Tajni kod “Avala” za spašavanje

Da li ste ikada čuli za RMZO?

To je spasilački sistem na nivou cele Srbije koji se, na sreću, vrlo retko primenjuje, samo u najtežim okolnostima kao što su bile NATO bombardovanje 1999. godine ili katastrofalne poplave u Obrenovcu 2014. godine!

Mreža se formira zahvaljujući radio-amaterima čije iskustvo, domišljatost i predanost tada spasavaju živote!

U takvim situacijama koriste se isključivo analogne veze, koje su otvorene, dostupne i jednostavne za korišćenje uz raznovrsnu tehniku. Glavni repetitor u Beogradu za te svrhe je Avala, gde u trenucima opasnosti svaka druga komunikacija prestaje. Zapamtite frekvenciju 145.625 MHz! To je glavna beogradska radio-amaterska stanica.

Danas, kada upalite radio prijemnik sposoban da primi signal “Avale”, verovatno nećete čuti nikoga.

Retko koji radio amater se javlja preko ove vrste veze, jer su svi prešli na mnogo moćniji digitalni signal (DMR).

Ali, ma koliko da je digitalna komunikacija superiornija po kvalitetu, ona je komplikovana u situacijama hitnosti: treba vam poseban dekoder, a kad je signal slabiji umesto malo šuštanja rizik je da nećete čuti ništa.

Dakle, Avala je poslednji put spasavala živote 2014. godine i tada su se naši radio amateri pokazali kao pravi heroji! Zašto je ova radio mreža za opasnost toliko važna? Nju čine dobrovoljci, pasionirani ljubitelji radio komunikacije, čija je i etička dužnost da neguju patriotizam i humanost.

Radio amater će se sa jednostavnom tehnikom snaći i u najtežim uslovima, a da pritom ne zavisi od strogih procedura koje koriste druge spasilačke službe.

Kada su svi u maksimalnoj pripravnosti, pod velikim stresom i opterećenjem, ljudska komunikacija radio amatera olakšava čitavu situaciju i mnogima pruža slamku spasa u najtežim okolnostima.

Treba imati na umu da je to jedina civilna organizacija koja, po strogim pravilima, koristi svoju mrežu frekvencija.

Svaka država ima svoje službe stručno osposobljene i opremljene za delovanje u slučaju opasnosti, počev od vremenskih nepogoda pa do ratnih sukoba. Radio-amaterska organizacija je deo tog sistema za delovanje u slučaju opasnosti jer ima karakteristike koje itekako dobro mogu da nadopune delovanje profesionalnih službi:

To nije samo “dobra volja”, to je sistem uvek spremnih i uvežbanih ljudi koji se aktivira u skladu sa zakonom, na zahtev štaba za vanredne situacije.

Te 2014. godine u Srbiji je bilo angažovano čak 5.000 radio-amatera, a zabeleženo je da su preneli više od 30.000 informacija.

Dok su se u vreme otežane ili nemoguće mobilne komunikacije neustrašivi spasioci provlačili vodenim ulicama, svako koga bi spazili da traži spas na krovu neke kuće mogao je da im bude zahvalan – oni su preko repetitora alarmirali druge i, nakon ostvarene komunikacije i procene hitnosti, pomoć je mogla da i da stigne.

A godine 1999. oni su i svoje živote izložili opasnosti – proglašeni su za paravojnu formaciju od strane NATO agresora, čime su postali i meta. 

Na sreću, već punih 12 godina nemaju razlog da ih slušamo. Neka tako i ostane, a neka oni budu, za ne daj Boże, potpuno spremni. Mirnije spavamo.