Novi Banovci, nadomak Beograda, u martu 1960. godine bili su poprište teške nesreće u kojoj je poginulo šest osoba i ranjeno troje dece.
Zgrada broj 8 u Rankovićevoj ulici bila je potpuno demolirana nakon što je ispred nje pukla – topovska granata kalibra 155 milimetara! Na okolnom drveću visili su komadi odeće poginulih, kao i stvari koje je eksplozija izbacila iz kuće.
Nezvanična informacija koja se ubrzo čula bila je da je do eksplozije došlo kada se Ivan Kriša i Božidar Andrejić nisu sporazumeli oko cene za granatu, a Ivan ju je potom u svađi bacio na zemlju gde se odmah aktivirala i usmrtila šestoro na licu mesta.
Okvir za ovu tragediju, međutim, počinje još 1959. godine kada je pomenuti Ivan Kriša pronašao neeksplodiranu granatu na obali Dunava. Zaostala je nakon teških borbi koje su se na tom terenu vodile u okviru Sremskog fronta u poslednjoj godini Drugog svetskog rata.
Kako se ispostavilo nakon tragedije, reč je bila o nemačkom artiljerijskom projektilu.
Umesto da ga prijavi miliciji, on je svoj nalaz poneo sa sobom i ostavio ga u šupi. Mesto na kom je projektil ostavljen nije bilo zaštićeno i često su tu ulazila deca kako bi se igrala.
Jednog martovskog dana selom je prošao Božidar Andrejić koji je sakupljao staro gvožđe. On je želeo da kupi tu granatu i ušao je u dvorište da je pogleda. U to vreme u blizini su bili i komšije Dušan Milešević i njegova žena koja je sušila meso na tavanu Ivana Kriše.
Nedaleko od njih bile su i njihove dve kćerke, kao i jedan dečak. Prema kasnijem svedočenju Tereze Kriše, majke Ivana Kriše, njih dvojica nisu uspeli da se sporazumeju oko cene. Kriša se naljutio, zgrabio granatu i bacio je na zemlju u hodniku svoje kuće.
Obojica su na mestu poginula, kao i dvoje komšija, jedna devojčica i dečak koji je baš tada prolazio ulicom.
Parčad granate teško su ranila Svetlanu Milešević (11) i njenu sestru Mirijanu (10), ali i komšijine ćerke i trogodišnjeg Janka Krišu. Među prvima koji su ukazali pomoć povređenoj deci bili su seoska babica Ivanka Klišnja i predsednik Opštinskog narodnog odbora Nikola Niščević. Deca su potom odmah prevezena u Dečiju kliniku u Beogradu gde je izvršena operacija.
– Samo zahvaljujući okolnosti da smo dobili odgovarajuću količinu krvi od Zavoda za transfuziju krvi uspeli smo da izvršimo operaciju – izjavio je lekar Dečije klinike Dragiša Rakić, koji je sa svojim kolegama Ilijom Stojimirovićem i Ivom Beševićem operisao decu.
Devojčici Svetlani su bile povređene obe potkolenice, tako da joj je desna noga bila amputirana ispod kolena. Njenoj sestri uništena je kost u predelu kolena leve noge, a presečeni su i živci leve ruke. Najlakše je bio povređen mali Janko.
Jedina koja je bila u kući kada se eksplozija dogodila, a da je preživela, bila je majka poginulog Ivana, Tereza Kriša.
– Ležala sam u kuhinji i čula sam kad je došao otkupljivač starog gvožđa. Bila sam sigurna da je granata bila u pitanju, jer sam čula kad je Ivan rekao “Ne brini se neće opaliti“. Odjednom prolomila se strahovita eksplozija i na mene je počeo da se ruši zid – ispričala je Tereza tada novinarima.
Milan Neznanović koji radi u Mesnoj kancelariji pukim slučajem je ostao živ, jer se on u trenutku eksplozije našao na pet metara od dvorišta.
– Išao sam da pozovem jednog druga u opštinu. Usput sam video da Ivan razgovara sa sakupljačem gvožđa. Raspravljali su se nešto o konju. Kada sam se vraćao i približio Ivanovoj kući čula se užasna eksplozija – ispričao je Neznanović.
Predsednik Opštinskog narodnog odbora Nikola Mišćević bio je prvi na mestu tragedije.
– Sedeo sam u kacelariji kada je granata eksplodirala. Eksplozija je bila toliko jaka da su se prozori na našoj opštine zgradi zatresli. Čim sam saznao gde se eksplozija dogodila otrčao sam kako bi ukazao pomoć unesrećenima. Dvorište je ličilo na bojno polje. Uspeo sam da nabavim prevozna sredstva tako da su deca odmah prebačena u bolnicu – ispričao je Nikola.
U ovoj nesreći poginuo je i petnaestogodišnji Miloš Prica, koji je po rečima njegove majke Milice otišao taj dan da se igra sa decom. Vraćajući se kući svratio je do kuće Ivana Kriše – nekoliko trenutaka pre eksplozije.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…