Autobusi slepljeni u zastrašujućem sudaru

Na putu za Valjevo kod izlaza iz Obrenovca sudarili su se 6. januara 1984. godine u 12:30 autobus prevoznika “Strela” iz Valjeva i preduzeća “Ivo Lola Ribar” iz beogradskog Železnika. U ovoj nesreći poginule su četiri osobe, dok je čak 23 povređeno, od toga najviše dece.

Iz nepoznatih razloga, autobus “Ivo Lola Ribara”, namenjen prevozu radnika u tu fabriku, a u kojem je na sreću pored vozača bio samo jedan putnik, prešao je na levu stranu puta.

Na njega je, ne mogavši da ga izbegne, naleteo autobus “Strele” koji je dolazio iz pravca Lajkovca i vozio je  srednjoškolce za popodnevnu nastavu. Čeoni sudar bio je katastrofalan. 

Na licu mesta tog kobnog zimskog dana poginuli su Živomir Branković, vozač autobusa “Strela”, Dobrivoje Đorđević, kondukter, Čedomir Lukić, vozač autobusa fabrike “Ivo Lola Ribar” i putnik Vlado Nedić.

Seo sam napred, do vozača sa jednom devojkom – rekao je Dragan Marković, putnik iz Strelinog autobusa. – Uzvik vozača: “Šta je ovo!” upozorio me je tako pa sam uspeo da se oduprem rukama i nogama očekujući udarac. Ništa više nisam video. U sećanju mi je ostao samo strahovit prasak. 

I Borivoje Marković iz Obrenovca, jedan od očevidaca, potvrdio je da je prizor bio stravičan:

Bio sam udaljen tridesetak metara od mesta udesa. Nisam obratio pažnju na autobus ILR koji je prošao pored mene. Posle nekoliko sekundi trgao me je prasak. Pokušali smo da pružimo pomoć na licu mesta, ali je to išlo veoma teško, jer su autobusi ostali priljubljeni jedan uz drugog, dok su putnici ostali priklješteni na milost i nemilost zdrobljenog metala. 

Na mesto nesreće došli su ubrzo Milivoje Jevremović, istražni sudija Beogradskog Okružnog suda i zamenik Okružnog javnog tužioca, Nenad Ukropina. Ali o uzrocima nisu mogli ništa da kažu.

Ipak, prema tvrdnjama dežurne ekipe tadašnje beogradske milicije (policije) fabrički autobus IRL koji je izlazio iz Obrenovca velikom brzinom, iznenada je prešao na levu stranu puta.

Silini udarca doprineo je i mokar kolovoz, jer je tih dana padao sneg, a da bi slika siline udara bila jasnija, treba reći da specijalna dizalica nije mogla da rastavi dve olupine, gotovo stopljene silom sudara. Smrskani autobusi su odvojeni tek kasnije u toku večeri kada su ih dva teška kamiona puna peska povukla na suprotne strane u isto vreme.

Svih 17 povređenih hitno je prebačeno do neurohirurške, Prve hirurške i ORL klinike. Na lečenju je zadržano 12 povređenih, a dvoje je bilo u kritičnom stanju i odmah su operisani.

Jedan srednjoškolac je zadobio teške povrede jetre, slezine i drugih organa uz otvorene prelome nogu, dok je Miloju Antonijeviću bila prelomljena kičma. 

Na lečenju su zadržani Žarko Filmonović iz Obrenovca, Dragan Marković, Vladimir Petrović iz Kalinića, Dubravka Tamburović iz Obrenovca, Milenko Aleksić iz Kalinića, Saša Hadžić iz sela Brgule, Olga Lazić, Živojin Matić, Petar Ugrenović iz sela Piroman kod Obrenovca i Radiša Ristić iz Radljeva.

Među povređenima bilo je i pet dečaka i četiri devojčice.

Krivac za sudar, vozač radničkog autobusa preduzeća IRL, nije bio sudski gonjen jer je na licu mesta platio najveću cenu za svoju krivicu, poginuvši za volanom.