Plemić koji je slavu Mirijeva proneo u dve evropske carevine

To srpsko ime izgovarale su dve najmoćnije evropske carice svog vremena! Austrijska Marija Terezija i ruska Katarina II želele su da ga priglrle u svoje carstvo. A znate li vi ko je Teodor iz Mirijeva?

Nije šala, čovek je zvanično imao titulu Teodor De Mirijevo, a njegov značaj za srpsku i rusku kulturu je nemerljiv. Odužili smo mu se tako što smo u njegovoj očevini, Mirijevu, po njemu nazvali ulicu – Teodora Mirijevskog.

Kada pogledate sliku ozbiljnog mislioca iz 18. veka, sa karakterističnom dugom kosom i ozbiljnim licem naslikanim na platnu, teško da bi ste poverovali da je reč o plemiću poreklom iz Mirijeva.

Mirijevo u 18. veku – to je bilo samo jedno malo srpsko selo, koje je strepelo od udara Turaka. Ali, preko reke, u Austrougarskoj, bilo je prilike da srpski umovi zablistaju.

Teodor Janković Mirijevski (u Rusiji Fjodor Ivanovič Jankovič de Mirijevo) rođen je 1741. godine u Sremskoj Kamenici, a umro je 1814. godine u Sankt Peterburgu. Iako nije rođen u Mirijevu, njegovo poreklo direktno je vezano za ovo mesto – tu mu je rođen otac Jovan.

Teodor je u Kamenici završio Trivijalnu školu, u Karlovcima Latinsku, a filozofiju je studirao u Beču.

Ovaj filozof bavio je jednim praktičnim i veoma značajnim pitanjem – obrazovanjem. On je u Beču izučio učiteljski metod i zaslužan je za reformu srpskog i rumunskog školstva na tadašnjem prostoru Vojvodine. Napravio je iskorak i u jednom zakonodavnom dokumentu “Školski ustav za pravoslavne škole” pisao je narodnim jezikom.

Koliko je njegov rad važan možete samo pretpostaviti ako uzmete u obzir kako su tada škole mogle da izgledaju. Sve je bilo improvizovano i trebalo je uspostaviti državnu kontrolu, definisati uzraste dece za posebne razrede, nastavni program, postupanje prema đacima…

To je značilo i da su svi učitelji dobili priručnik, a deca čitanke i bukvare (insistirao je na ćirilici), bez kojih bi danas školovanje bilo nezamislivo.

Eto koliko je Teodor Mirijevski važan i zbog čega je za svoj rad dobio “blagoslov” austrijske carice Marije Terezije. Postao je 1774. godine i austrijski plemić.

Ipak, u jednom trenutku prihvata poziv ruske carice Katarine II koja ga zove u Petrograd i dodeljuje mu, takođe, plemićku titulu.

Tamo je sve do kraja života radio na organizaciji ruskog školstva, osnovao Ministarstvo prosvete i dobio tu čast da bude član Ruske akademije nauka. Sahranjen je u Petrogradu (danas Sankt Petersburg).

Zanimljivo je i da potomci ove loze i dan danas žive u beogradskom naselju Mirijevo.