NAJNOVIJE
Top

Mnogi su veliki trgovci živeli u Beogradu između dva svetska rata, a svi su odstranjeni posle 1944. godine. Ako su i preživeli fizički i ostali u Beogradu, bili su samo senke u novom poretku, siromašni i izopšteni.

Ali, trag nekada poštovanih i uglednih građana ni najtvrdokorniji komunisti nisu mogli da izbrišu. Jer, oni su podigli ovaj grad, ostavili mnogo toga za sobom. Njihova imovina je razgrabljena, ali ponegde ono što su u nju utkali – ostalo je da se vidi do danas.

Veliki trgovac Sima Nikolić samo jednim detaljem na svojoj palati koja se nalazi na uglu Svetogorske i Takovske uspeo je da ovekoveči svoje ime. Ne, ono nije fizički ispisano na njoj, ali baš “to” što stoji i dalje visoko na zgradi kod prolaznika koji uspeju da ga ugledaju sa trotoara, podstakne pitanja i nedoumice.

Tim malim detaljem on je sebe zaista ovekovečio. A to je – svinjska glava!

U moru prekrasnih skulptura, koje su u predratnoj arhitekturi bile sastavni deo fasada, izdvaja se ova neobična, premda zaista neupadljiva, mala, ali ipak na istaknutom mestu, pod krovom palate koja ima ukupno 5 spratova.

Poruka ove svinje je: “Ja sam zaslužna za ovu palatu”. I jeste.

Svinja je trgovcu Simi Nikoliću donela imetak i slavu. Podigao je više zgrada u Beogradu odakle je putovalo mnogo “žive vage” ka centralnoj Evropi.

Njegova Mesarska banka od Beograda je napravila važan evropski centar za izvoz mesa.

Zdanje Mesarske banke Sime Nikolića na Zelenom vencu. Zgrada postoji i danas, tik uz ulaz u Terazijski tunel

Sima Nikolić nije bio nimalo naivan ni neobrazovan, govorio je čak dva strana jezika. Ipak, svinja je bila njegov simbol, ona mu je podarila bogatstvo.

I danas ta jedna svinjska glava koja odskače od uobičajenih simbola na beogradskim zgradama, kao da govori: “Sima Nikolić bio je moj gazda. Ako to i ne znate, ukucajte na Google ‘zgrada sa svinjom’.

Ćošak Svetogorske i Takovske u vreme izgradnje palate

Zgradu je projektovao arhitekta Franjo Urban 1929. godine, a podignuta je 1937.

U njoj nije bila smeštena Mesarska banka, čije sedište je bilo na Zelenom vencu. Tu su bili stanovi, koji su se izdavali.

Mesarska banka u prelepom nizu predratnih zgrada na Zelenom vencu, temeljno obnovljenih u proteklim godinama

Ono što se za ovu zgradu vezuje je i – apoteka. Od samog početka tu se kupuju lekovi. Nekada je bila, naravno, privatna, a potom je postala, naravno, državna.