Ideje koje nismo razumeli: budućnost Beograda data 1922.

Pre više od sto godina srpski, jugoslovenski i evropski urbanisti dobili su kroz međunarodni poziv, jedan veliki zadatak – da od varoši, koja se nedavno uzdigla na temeljima turske kasabe, naprave velegrad!

Kroz konkurs za Urbanistički plan traženo im je da Beogradu nadenu kostur daljeg razvoja. Delimično su to i učinili, kako kroz svoj doprinos kasnije usvojenom urbanističkom planu, tako i kroz neke ideje koje, pokazalo se, imaju određenu aktuelnost i danas, posle jednog veka, i još uvek predstavljaju san i viziju razvoja Beograda. Ali, iz mnogo razloga, nikada nisu bile ostvarene.

Tunel koji povezuje savsku i dunavsku padinu nije nikakva nova ideja današnjice. Metro – uveliko se u jednom radu opisivala njegova buduća razgranata mreža, ali takva ideja je za mali grad tog vremena zaista bila suviše “futuristička“. Ada Ciganlija tek je u drugoj polovini 20. veka postala ono što su svi urbanisti govorili da mora biti još na početku stoleća! Da smo ih samo slušali…

Navešćemo neke od najzanimljivijih ideja radova koji su pristizali na međunarodni konkurs 1921. i 1922. godine sa svojim kreativnim šifrovanim imenima.

U gradu koji se tek oporavljao od ratnih rana, razoren i potpuno opljačkan od okupatora, mali, skroman i nimalo bogat, rađale su se raznovrsne vizije o pretvaranju dojučerašnje pogranične varoši u novu prestonicu velike kraljevine po uzoru na evropske gradove.

SINGIDUNIM NOVISSIMA (druga nagrada)
Ono što danas Beograd, ipak, nema, a što je u brojim ovim radovima bila važna zvezda vodilja razvoja njegovog centra je monumentalna avenija. Ovaj rad predlaže vezu od ulaza u Gornji grad Kalemegdana do Bulevara kralja Aleksandra. Oko ove avenije ulice bi se širile pravougaonom mrežom, a na njoj bi se nalazili trgovi i javne građevine, uključujući i operu.

URBS MAGNA (druga nagrada)
Grad će se širiti u obliku zvezde, od današnjeg jezgra koje će postati poslovni centar, ka periferiji gde će biti kuće. Veliko Selo i Rakovicu trebalo bi povezati kružnim putem, a od Železničke stanice, preko Autokomande do Dunav stanice izgradio bi se veliki bulevar.

Ispod ove saobraćajnice bio bi – metro, a osim ove linije podzemnom železnicom vozili bismo se i od Zemuna do Velikog Sela, od Slavije do Avale, od Guberevca (današnjeg Kliničkog centra) do Resnika, a jedan krak vodio bi i u Železnik.

Još šira od ovog bulevara bila bi avenija od Kalemegdana do Tašmajdana – čak 50 metara, kao što je predvideo i prethondno opisani konkursni rad.

Ada Ciganlija postaje sportski centar s bazenima i terenima. Naravnom u planu je bila i opera.

SANTE, BEAUTE, COMERCE ET TRAFIC (druga nagrada)
Železnička stanica postala bi prolazna. U ovom, kao i u još nekim radovima, videlo se da je velika mana to što je naša tadašnja glavna stanica imala koleseke koji se slepo završavaju.

Od Karađorđeve ulice do produžetka Pozorišne trebalo bi izgraditi tunel i to ne za vozove ili metro, već za automobile, tramvaje i pešake! Dakle, to je ideja koja na realizaciju čeka već više od veka!

SVETI SAVA (treća nagrada)
Podzemna železnička stanica stara je ideja koju je obuhvatio i ovaj plan. Od železničke stanice na Savskom trgu pružao bi se tunel do nove, podzemne stanice u gradu iz koje bi putnici izlazili liftovima u halu koja bi se nalazila na zemlji.

DANUBIUS (treća nagrada)
Ovaj plan tretirao je i levu obalu Save, ali na veoma radikalan i neobičan način, kakav nam danas nikako ne bi godio. Predviđao je izmeštanje korita Save, a na mestu starog korita bio bi običan kanal. U okruženju reke i kanala bila bi industrija.

Predviđena je kružna železnica u gradu, ali i voz do vrha Avale, koji bi u jednom delu bio “zupčana železnica”, vid brdskog prevoza kakav u našem gradu nikada nije postojao.

I ovaj plan predviđao je tunel ispod grada.

Mnogi od ovih planova su veliki značaj davali zelenilu, pa je i Danubius predviđao presten parkova, a Adu Ciganliju rezervisao je za sport.

VOJVODA MIŠIĆ (četvrta nagrada)
Kalemegdan bi postao park sa spomenicima i terasama, a on bi bio i mesto kraljevskog dvora.

Ovaj plan spominje i zanimljivu ideju da se do Velikog Ratnog Ostrva izgradi most, kako bi se ono pretvorilo u izletnički i sportski centar.

Od Topčidera do Dedinja izgradila bi se uspinjača.

IMPARTIAL (četvrta nagrada)
Na Gornjem gradu bio bi izgrađen vidikovac i palata umetnosti, a Donji bi bio park.

Na levu obalu save izmestio bi se Sajam. To će biti urađeno 15 godina kasnije, pa se može reći da je ovo bila jedna od ideja koja je imala svoj rasplet.

OJ NA MORE (četvrta nagrada)
Ovaj plan pod šifrom koja je veoma neobična predlaže da se na Kalemegdanu podigne univerzitet. I on predlaže park u Donjem gradu, kao i sportske sadržaje na Adi, ali ne samo na Ciganliji, već i na Huji.

BEOGRAD 1918-1948 (bez nagrade)
Da neki ljudi ne mogu da se odreknu varoškog načina života, shvatali su autori ovog plana, pa su, zanimljivo, predviđali mnogo porodičnih kuća, koje bi u radničkim naseljima imale i bašte, a gajila bi se u njima i sitna stoka!?

S druge strane, predviđeni su vrtni gradovi u činovničkim kvartovima: Vračar, Topčidersko brdo i Dedinje.

FORUM (bez nagrade)
Autori ovog plana baš nisu voleli visoke palate. Ograničili su njihovu spratnost na tri u centru grada i na dva sprata na periferiji. Izuzetak bi bile javne građevine.

I oni su vodili računa o parkovima i predložili da industrijsku zonu od stambene odvoje zelenim pojasom.

Na mestu izmeštenog starog groblja na Tašmajdanu (koji tada još uvek nije bio uređen park) predviđen je forum s javnim građevinama, okružen alejom sa drvećem, cvećem i fontanama.

Na Topčideru bi se nalazio vidikovac, a Veliko ratno ostrvo bilo bi namenjeno sportskim aktivnostima.

PRESTONICA KARAĐORĐEVIĆA (bez nagrade)
Važna ideja ovog plana je široka Rejonska ulica, koja bi povezala železničke stanice, pristaništa i pijace. To bi bila neka vrsta “unutrašnjeg magistralnog poluprstena“, a načelno slično rešenje već smo videli u radu Urbs magna.

Na Gornjem gradu Kalemegdana nalazio bi se dvor, a na Donjem bi bili sportski centri. Prekoputa, na Velikom Ratnom Ostrvu nalazila bi se plaža.

Avala je bila predviđena za zimske sportove.

Još jednu neobičnu ideju doneo je ovaj plan – zeleni zid koji štiti Beograd od košave. To bi bio šumski pojas na Mirijevu i u Kaluđerici.

A FUR ET MENSURE (bez nagrade)
Slično rešenje za saobraćajnu magistralu kroz grad iznosi i ovaj plan – bulevar širok 40 metara od glavne železničke stanice, pored budućeg Hrama Svetog Save, potom pijace u Mileševskoj, dalje preko Bulevara kralja Aleksandra do Novog groblja i Dunav stanice.

TEMPO
Ovaj plan stavlja primedbu na ortogonalnu mrežu ulica u Beogradu s obzirom na brdoviti teren. Ulice treba da se prilagode geografiji, a strmi tereni da se ozelene.

Između Glavne železničke stanice i Terazija bio bi park i – žičara sa gondolom. Oko grada bili bi vrtovi.

Komisija je zaključila da nijedan rad nije rešavao sve one probleme navedene u konkursu, pa je odlučeno da stručnjaci povežu dobra rešenja nagrađenih radova. Prva nagrada nije dodeljena nijednom radu. Generalni plan usvojen je 1924. godine.

Njime je bila definisana prva zona grada koja se otprilike poklapa sa današnjim krugom dvojke gde bi bi bilo više parkova, trgova i pijaca.

Naselje srednje gustine prostiralo bi se od Mostara preko Kragujevačkog i Smederevskog druma do Karaburme, koja bi bila sledeća zona kao radničko naselje. Banovo i Topčidersko brdo činile bi vile, dok bi na Čukarici bile manje fabrike i radnički stanovi.

Glavna železnička stanica definitivno bi bila prolazna i tunelom povezana s teretnom stanicom Dunav – ideja koja nije ostvarena zbog čega je pruga sprovedena oko Kalemegdana, decenijama gušeći grad i braneći mu izlaz na reku.

Usvojen je predlog da se napravi široka Rejonska ulica, taj “unutrašnji magistralni poluprsten“, koja bi delila centar i predgrađe, ali i povezivala obodna nanizana naselja, i bila važna veza i šetalište. Nažalost, ni ona nikada nije ostvarena.