NAJNOVIJE
Top

GSP je još 1978. predvideo budućnost – ekološki autobus na hibridni pogon

 
1

Vozni park beogradskog GSP uskoro će biti bogatiji za čak 100 ekoloških vozila sa pogonom na gas, najčistiji energent za motore sa unutrašnjen sagorevanjem. Ako tu dodamo i nasleđenu troljebusku mrežu, tramvaje, električne autobuse i BG voz, kao i početak gradnje metroa, može se reći da gradski prevoz u Beogradu nikada nije bio “čistiji“.

Ali, sećate li se ranijih slika autobusa iza kojih kulja crni dim, kao da umesto motora imaju prigušenu raketu, iza koje ostaje čađ od koje prolaznici beže, a zgrade postaju crne. Nekada je i “običan” autobus bio mnogo prljaviji od današnjih, a put od dugog crnog traga do “evro 6” motora, koji imaju najnoviji autobusi GSP bio je dug.

Nekadašnji autobusi koji nisu poznavali ekološke standarde sada su na kraju upotrebe. Foto: FB stranica Istorija Javnog Gradskog Saobraćaja u Beogradu

Ipak, pre samo nekoliko decenija nije bilo tako.

Autobusi su tada bili zavladali Evropom, pokazali su se boljim i fleksibilnijim od tadašnjih tramvaja i trolejbusa, gorivo je bilo jeftino…

Međutim nije prošlo mnogo, a ekološki problem je izašao na videlo. Zagađenje po velikim gradovima, uključujući i Beograd, počelo je da enormno raste.

Rešenje se tražilo na globalnom nivou u ponovnom jačanju električne mreže prevoza, tramvaja i trolejbusa, ali bilo je jasno da tu postoje ozbiljna ograničenja, i da fleksibilnost samih autobusa ništa ne može da zameni.

Širenje tramvajske mreže u Beogradu osamdesetih došlo je kao zamena za metro ali i ekološki vid javnog saobraćaja. Već u to vreme govorilo se o zagađenju i potrebi da se pređe na alternativne vidove gradskog prevoza…

U mnogim gradovima širom sveta ubrzano su se dodavale i metro linije, ali tadašnji Beograd nije imao ni novca, ni snage da se upusti u takav projekat.

Umesto toga, tražila su se priručnija “rešenja”

Zato je još tada počelo da se razmišlja i o gasu kao mogućoj alternativi – davne 1978. godine iz Skoplja je u Beograd stigao prvi Sanos autobus koji je imao pogon na gas. Beograd je, inače, bio pun Sanos autobusa koji su izgledali veoma slično kao ovaj, a vozili su i devedesetih godina u pogonu “Kosmaj”. Ali, ovaj je bio poseban.

Taj autobus je istovremeno mogao da koristi i dizel i gas kao pogon – slično rešenje hibridnog pogona koje danas viđamo kod automobila.

Vozilo je proizvod saradnje GSP, Mašinskog fakulteta u Beogradu i preduzeća “FAP – FAMOS”. Autobus je smešten u pogonu “Karaburma”. Glavni projektant dvopogonskog motora je profesor Mašinskog fakulteta dr Radivoje Trifunović. Rezultati su bili dobri, jer je motor tri puta manje dimio od standardnog, a snaga je ostala ista. Potrošnja je manja, a i cena tečnog gasa je niža od dizela – piše u Monografiji GSP.

Još jedan autobus na gas te godine stigao je u Beograd iz Nemačke – MAN i to zglobni, koji je bio samo na probi na liniji 16 ali tek 7 dana.

O gasu kao pogonskom gorivu razmišljalo se i kasnije, a kragujevačka fabrika BIK isporučivala je GSP-u takva vozila, i ona su donedavno radila u pogonu Karaburma.

Međutim, Beograd se sada po prvi put sistematski opredeljuje za autobuse na gas, što će u potpunosti promeniti saobraćajnu sliku grada. Treba napomenuti i da, uprkos nasleđu iz prethodnih godina, gradski prevoz u Beogradu sada učestvuje sa više od 50 posto u ukupnom prevozu Beograđana od kuće do posla, škole, šopinga, zabave…

Što se tiče električnih autobusa, Beograd će u narednom periodu uspostaviti još jednu EKO liniju. Prema najvama, Grad Beograd se opredelio za vozila koja umesto baterija koriste kondenzatore, koji omogućuju brzo punjenje na pojedinim tačkama – bilo da je reč o početnim ili prolaznim stanicama. Teoretski, takvo vozilo moglo bi da se dopunjuje na svakoj stanici dok prima putnike.

Trolejbusi ostaju značajni u sistemu elektrotransporta, a njihova budućnost su modeli koji imaju mogućnost autonomnog rada, pa bi tako mogle da se uspostavljaju i nove linije koje bi pokrivale i trase na kojima ne postoji mreža. Sa spuštenim trolama ova vozila bi radila kao električni autobusi.

Počeci ekološkog prevoza u Beogradu: trolejbusi Alfa Romeo na Studentskom trgu, krajem pedesetih godina XX veka

Metro je svakako najveći dosadašnji iskorak kada je u pitanju “pročiščenje” grada, jer masovni električni transport smanjuje ne samo potrebu za autobusima, već i privatnim automobilima, posebno kada je reč o zagušenim ulicama u gradu.

Novo doba: nedavna promocija projekta beogradskog metroa