Edit Klavunde – zaboravljeni simbol mraka

U vreme najcrnjeg perioda u svojoj novijoj istoriji, nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, od severa Norveške do Krita, i od Lamanša do predgrađa Moskve, cela Evropa je preko moćnih predajnika Vojničkog radija Beograd svake veĉeri, sve do oktobra 1944. godine, slušala pesmu koja će prevazići sopstvenu auru naci hita – “Lili Marlen”.

Ta pesma danas nije zabranjena, pa čak više ni kontroverzna, ali njen kontekst bez ikakve dileme asocira na patnju koja je bila zamaskirana bestijalnom propagandom koja je nametala prividnu normalnost u vreme kada su nacisti u Srbiji nemilosrdno ubijali narod.

Iako u raznim izvođenjima “Lili Marlen” i danas živi širom sveta, a u Nemačkoj postoji čak i spomenik pevačici Lale Anderson koja ju je otpevala, nikada ovu pesmu ne možemo da posmatramo drugačije osim kao simbol vremena u kome su Beograd i Srbija patili i stradali kao nikada pre.

Pesma Lili Marlen je nastala uoči rata i slučajno na jednoj ploči dospela u Beograd. Putem pomenutog “Vojničkog radija Beograd” koji su pokrenuli i vodili okupatori iz redova nemačke vojske i SS-a, stekla je popularnost bez ikakve namere okupatora da od nje napravi nekakav hit.

Ali, postojala je u to vreme i još jedna pesma o kojoj se manje govori, a bila je i te kako popularna, skoro pa isto kao “Lili Marlen”. Ali je za razliku od “Lili Marlen” nastala kao namerno delo nacističke propagande. I takođe je emitovao nacistički radio iz Beograda. Imala je veoma upečatljiv naziv za ratne okolonosti: “Sve jednom prođe, sve se jednom završi”. Na nemačkom je glasio “Es geht alles vorüber es geht alles vorbei”

Premijera pesme bila je svečana, u Narodnom pozorištu u Beogradu. Otpevala je pevačica Edit Klavunde na bini Narodnog pozorišta 3. oktobra 1942. godine, uz pratnju plesnog orkestra Vojničkog radija Beograd.

Par meseci ranije, 30. jula, pesma je bila snimljena u studiju i danas poznate kompanije Telefunken, u prestonici Trećeg rajha, Berlinu, a ploča je zatim avionom doneta u Srbiju da bude odatle emitovana svakodnevno za celu “Novu Evropu“, kako su Hitler i nacisti nazvali pokoreni i slomljeni kontinent..

Ova pesma je, za razliku od Lili Marlen, bila deo zvanične propagande. Ideja o pesmi nastala je u okupiranom Beogradu, a komponovao ju je austrijski kompozitor Fred Rejmond, pripadnik nemačkih propagandnih trupa.

Plavokosa pevačica Edit Klavunde (Edith Klawunde) tako je sa osmehom otpevala novi hit u Beogradu, otvorivši zimsku sezonu radijskog programa, u vreme kada se svetski rat stravično zahuktavao, a vojnici svih zaraćrnih strana dnevno ginuli u hiljadama na svim frontovima.

Edit Klavunde bila je rođena u Nemačkoj 1915. godine. Karijeru pevačice započela je na Berlinskom radiju sa svega 16 godina, još pre dolaska Hitlera na vlast. Posle uspostavljanja Trećeg rajha, dobila je angažman u Berlinskoj operi, i u bečkom pozorištu „Kammerspiele”. Ali, tek je sa pesmom na Vojničkom radiju Beograd dobila široku, uslovno rečeno – slavu.

Nakon išĉeznuća Hitlerovog rajha pobedom Saveznika, nestaće i ova žena koja je tim jednim hitom ostala zapamćena kao simbol epohe mraka: umrla je početkom 1946. u razorenom Berlinu od iscrpljenosti i bolesti. Imala je svega 31 godinu.

Dok se danas ceo svet seća Lale Andersen i njene “Lili Marlen”, na nesretnu Edit Klavunde su svi zaboravili. Poklonila je svoj talenat najgorim zločincima koje je svet video u istporiji, uživajući u slavi i privilegijama, i ne razmišljajući o posledicama.

U tom njenom pohodu ka svetskoj “slavi“, Beograd je tako imao presudnu ulogu. Ne želeći, pateći i stradajući dok su svakog dana iz radio aparata i sa zvučnika okačenih po banderama širom grada odjekivali stihovi koje je pevala. Beograd je Edit Klavunde sa gađenjem zaboravio ali njenu epohu je – zauvek zapamtio.