Da li je 95 “najluđa” linija u gradu?

Linije se u gradovima obično dele na gradske i prigradske – prve su kratke, a frekventne, druge imaju manje polazaka i trase duge preko 10-15 kilometara, udobnije autobuse, a linije često podrazumevaju i varijacije sa svraćanjem u pojedina skrajnuta naselja.

Ali, Beograd je toliko promenio svoj izgled poslednjih decenija, da je takva podela gotovo nemoguća.

Postoje tipične prigradske linije “Laste” i kooperanata koje vode ka Obrenovcu, Mladenovcu, Lazarevcu, ali to su ekstremno duge, gotovo međugradske linije. Šta je sa Batajnicom, Borčom, Sremčicom, Surčinom, Zemun poljem?

Sve su to udaljena prigradska naselja, ali karta za vožnju do njih košta kao i u krugu dvojke, autobusi polaze često, a u njima se mešaju putnici na dužim i kraćim relacijama i ove linije odavno ne mogu da se svrstaju u prigradske.

To su pravi mutanti koji gradskom vožnjom spajaju i po dve periferije, pa tako prevaljuju i više od 20 kilometara, a vožnja može da potraje i po 90 minuta, taman do isteka karte za prevoz.

Čuvena je linija 95 – prelazi dva mosta, prolazi kroz srce grada, a spaja Borču kao najveće naselje na teritoriji grada, zajedno sa Krnjačom koja je fizički spojila Borču i Beograd, sa suprotnom periferijom – Blokom 45.

Malo je putnika koji idu baš od početka do kraja ovom linijom, a sigurno ih ima.

To je duga vožnja i onaj ko svakodnevno ima potrebu da je čitavu koristi, bar 15 sati nedeljno provodi u klackanju koje nekad, posebno usred špica, deluje kao da mu nema kraja…

Najveća smena putnika na devedesetpetici je kod Ušća, koji nije samo veliki tržni centar već i pravi čvor novobeogradskih linija. Potom slede Zeleni venac, Dom omladine i Banija. Tu mahom izlaze oni koji su vožnju započeli u novobeogradskim Blokovima,  gusto naseljenoj stambenoj zoni zbog koje je devedesetpetica uvek prepuna.

Na istim tim stanicama ulaze Borčanci, ali i oni koji presedaju za Padinsku skelu i ostala naselja na levoj obali Dunava. Ova periferija toliko je izgrađena da je potpuno nezamislivo da se ukine klasičan gradski prevoz sa zglobnim busevima koji polaze na svega par minuta.

To je izgleda aktuelne gradske vlasti dovelo i do ideje da na levu obalu Dunava uvedu tramvajski prevoz, dok jednog dana ne stigne i sama metro linija koja će, možda, i 95-icu odvesti u beogradsku istoriju.

A isprva uopšte nije bilo zamišljeno da Borča bude spojena sa gradom linijom koja je baš toliko dugačka.

Nekada je kao klasična prigradska linija polazila od Botaničke bašte, pa su Borčanci za dalju vožnju morali da presedaju. Ali, sve veća potreba koja je bila i sa strane Borče i Blokova dovela je do ideje da se napravi duga, frekventna i prolazna linija kroz ceo grad, kako autobusi i pešaci ne bi gušili okretnice u gradu čiji je kapacitet ograničen.

Nije samo 95 tako postala gradsko-prigradska linija koja ima česte polaske, ali jeste najpoznatija.

Linija 73 je na prelazu u poslednju deceniju 20. veka produžena od Bloka 45 do Batajnice, linija 47 od Resnika do Slavije, dok je nešto kasnije i 33 od Kumodraža stigla do Pančevačkog mosta.

I linija 706 za Batajnicu, 704 za Zemun polje, 511 za Sremčicu ili 601 za Surčin, jesu primarno osmišljene kao prigradske, ali ih koriste i mnogi za vožnju po gradu, koji u ta daleka naselja nikada nisu ni kročili.