Borba Beograda sa poskupljenjima – pre 100 godina

Kao preslikano, reklo bi se.

U poslednjim danima avgusta naši preci pre tačno stotinu godina nisu imali rat u Ukrajini, mada su imali oružanu revoluciju u susednoj Mađarskoj, koja je izazivala strepnju. Ali, bilo je masovnih poskupljenja na globalnom nivou, koja su se tada, kao i danas, prelivala na nas.

Razlog za strah i zabrinutost bilo je ekstremno sušno leto samo tri godine nakon okončanja užasnog Prvog svetskog rata. Donelo je masovne nestašice u žitaricama, mesu, ali i drvima za ogrev tokom zime koja se približavala. Sve je to donosilo veliku nestabilnost.

Beograđani su grozničavo tražili načine da se bore protiv visokih cena koje je suša izazvala. To što se dešavalo njima 1922. godine, nekom čudnom ironijom, podseća na ono što se dešava sada u svetu.

Ministar finansija je osoba u koju svi gledaju kada je kriza. Tako je u centru pažnje te godine bio Konstantin Kumanudi kojem je zatraženo tadašnjih 15 miliona dinara za stvaranje obrtnog kapitala Aprovizacionog komiteta.

Planirani su koraci kojima bi se već od septembra krenulo u oštru borbu protiv skupoće. Ali ministarstvo nije moglo da odobri toliki novac, pravdajući se da budžetom tako što nije predviđeno.

Kumanudi je predsednika Beogradske opštine Dobrivoja Dobru Mitrovića i njegove najbliže saradnike uputio na Narodnu banku uz obećanje da će on da jamči u ime Kraljevske vlade da dobiju kredit.

Poslušali su ga, pa su članovima Upravnog odbora Narodne banke vodeći ljudi prestonice obrazložili da traže toliku sumu za aprovizaciju, to jest, subvencionisano snadbevanje građana životnim namirnicama i ogrevom.

A kakvo je stanje bilo… U Beograd je tada prispelo svega šest šlepova sa oko 4.500 kubnih metara drva, dok se devet šlepova utovaralo u Osijeku.

Zbog nedovoljne količine, drva su izdavana prvo siromašnijim građanima, u koje su tada svrstavani oni sa ograničenim prihodima (državni, opštinski i privatni činovnici i službenici), radnici, male zanatlije i sitni trgovci.

Jasno je naznačeno da će tek kada budu podmirene ove kategorije, kao i potrebe opštinskih kancelarija i osnovnih škola, ukoliko pak štogod pretekne to biti dato na raspolaganje imućnijim građanima.

Kao u svim vremenima i tada su postojali oni koji su se na narodnoj muci hteli da obogate, pa su špekulanti drva namenjena za pomoć siromašnijima odnosili na svoja stovarišta, preprodajući ih po visokim cenama.

Uz drva uvek su važna tema bile životne namirnice poput brašna i mesa. Preko velikih firmi kupovana je pšenica, a gledano je da se ublaži carinski režim i da železničke i rečne tarife budu niže.

Zanimljivo je da je govedina, odnosno teletina, dok su sve cene rasle, bila cenovno u stalnom padu. Ali zato su papreno skupi bili svinjsko meso i svinjska mast, pa je jedan od ciljeva Aprovizacionog komiteta bio da ta dva važna artikla u prehrani nabavi u što većim količinama kako bi doveli do pojeftinjenja.  

Naravno, ništa ne može da prođe bez pasulja. Toliko je ljudi prehranio u najtežim vremenima, pa se na njega računalo da će i te 1922. da iznese dobar teret poskupljenja. Tadašnja cena bila između 7 i 7,5 dinara po kilogramu, a Komitet ga je prodavao po 5 dinara, jer je nabavio 50.000 kilograma po ceni koja je to omogućavala.

Ni onda nije bilo lako doći do stana. Kvadrat je bio na ceni, a u Beograd je pristizalo sve više ljudi iz unutrašnjosti.

Siromašnih po mahalama bilo je sve više, nehigijenskih naselja svuda… A ta jesen 1922. godine pretila je da će biti teška i za one koji su imali novce i domove, a kamoli za sirotinju.

I šta je bila ideja? Spas je viđen u izgradnji malih stanova od jedne i dve sobe sa kuhinjom i odeljenjem za ostavu. Bila je to neka vrsta opštinskih stanova. A kako se njihovoj gradnji brzo moglo pristupiti? Između ostalog i zato što je Beogradska opština imala jeftinu ciglu i mogla je sazida mnogo malih stanova.

Stanovi su zidani na opštinskim placevima na uglu Skender-begove i Višnjićeve ulice (iza Električne centrale), na Všetečkovom drumu (tamo je bilo namenjeno u prvom redu za smeštaj onih iz obližnje “Kolonije bede”), te u Drinčićevoj ulici ispod Male pivare.