Znate li koja je jedina prava beogradska reka?

Pored Save i Dunava koje “dotaknu” Beograd na svojim dugim vodenim putevima, ima i još jedna, treća po veličini, reka u Beogradu o kojoj malo govorimo i znamo osim u onom najnesrećnijem kontekstu – zagađenja.

Skrivena u dolini između Čukarice i Rakovice, uliva se u Savu kod Ade Ciganlije i svojim tokom ostala je nekako nenametljiva i zasenjena.

Lepo je krstariti Dunavom i Savom, uživati na ostrvima i adama, pecati ribu i slikati zalazak Sunca čiji odsjaj se reflektuje na njihovoj površini. Ali, male romantične reke, poput Točiderske, i te kako mogu da budu ukras gradova, a mnogi od njih se hvale vodotokovima koji od Topčiderke nisu ništa veći ni moćniji.

Prošetate li Topčiderskim parkom i krenete li ka Rakovici, naići ćete na mostove preko ove rečice. Zanimljiv je i tramvajski mostić preko Topčiderke, dole u samom Topčiderskom parku, koji nema ogradu ni pešačke staze, već su šine postavljene na drvene pragove, a koji se oslanjaju na čeličnu konstrukciju. Između pragova lepo se može videti reka koja teče.

Nažalost, ona je tokom industrijskog buma u socijalističkoj Jugoslaviji dospela na loš glas kada je u pitanju zagađenje. Rakovičke fabrike naređale su se duž njenog toka, a nekada se nije vodilo toliko računa o ekologiji, pa čak i da se nekome nije sviđala promena boje Topčiderske reke, teško da je mogao da diže larmu.

Na svo uništenje jedine prave beogradske reke nadovezalo se masovno građenje improvizovanih fekalnih kolektora za raznorazne objekte koji su nicali početkom 21. veka u neposrednom okruženju Topčiderske reke.

Loše stanje i to što je umesto gradske lepotice postala sinonim za zagađenje i simbol uništenja jednog originalnog ekosistema, došlo je kao posledica više od 60 godina prethodnog nemara, nebrige i zastrašujućeg odnosa prema ovom ekološkom blagu koje Beograd ima.

Na sreću, došlo je konačno neko drugo vreme i Topčiderska reka definitivno je zaslužila da dobije svoju staru bistrinu, da krasi najstariji beogradski park, ali i predgrađa kroz koja protiče.

A znate li da je ona celim svojim tokom – prava beogradska reka? Koja izvire u Lipovičkoj šumi, a potom dalje teče ka Savi pored Ripnja, Pinosave, Resnika…

Ono što je za ovu reku zanimljivo jeste aktuelno uređenje njenog vodotoka. Ne samo što je korito u gradu betonirano, već je zbog izgradnje Bulevara patrijarha Pavla u Rakovici, koji će činiti modernu i brzu saobraćajnicu od Mosta na Adi do južnih delova grada, moralo da se radi i na njegovom mestimičnom izmeštanju.

Ma kako bila mala, Topčiderka je ipak reka, pa je posao izmeštanja i uređenja novog korita i te kako golem. Tok saobraćaja praktično će biti i tok reke u jednom njenom delu – od Mosta na Adi pa sve do Kijeva.

Dužina Topčiderske reke je čak 30 kilometara, a svu svoju snagu i “rečnost”, nažalost, pokazuje tek kada “podivlja” tokom bujičnih poplava.

Između ostalog, strašne posledice koje je ostavila kada se u formi bujične sile izlila iz svog korita 2014. godine, bile su još jedan od razloga da se napravi nova vodoutvrda u izmenjenom koritu i tako sačuvaju svi oni Beograđani koji žive uz njene obale, od nekog potencijalnog novog “plimnog talasa” ukoliko bi došlo do enormnih kiša, kada musava zapuštena lepotica nakratko pokaže i goropadno lice..