Zašto je oljuštena pošta na Savskom trgu?

Pošta na Savskom trgu bila je jedno od najmonumentalnijih i najoriginalnijih zdanja međuratnog Beograda, delo čuvenog arhitekte Momira Korunovića. Nažalost, nije dugo potrajala: svega nekoliko godina nakon izgradnje biva teško oštećena u savezničkom bombardovanju 16. i 17. aprila 1944. godine. To je bio povod da je posle rata nove vlasti rekonstruišu. Obnova je izvedena tako da je zgrada dobila potpuno promenjen izgled.

Kontroverza koja prati tu rekonstrukciju traje i danas, a tiče se toga da li je zgrada morala da bude oljuštena od svih predratnih ukrasa sa simbolima kraljevine i dvora Karađorđevića, ili je zaista bila toliko razorena pogocima dve ogromne avionske bombe da joj nije bilo spasa.

U skladu sa istorijskim i ideološkim afinitetima rađaju se i zaključci: simpatizeri monarhije i predratnog sistema tvrde da je obilje monarhističkih i nacionalnih obeležja bilo isključivi razlog za promenu izgleda zdanja, dok će ljubitelji revolucije, komunizma i posleratne promene reći da je tako moralo da bude: zbog razaranja iz rata ali i zbog jasne poruke da je 1945. vreme monarhije bilo okončano u Jugoslaviji.

Bilo kako bilo, krajnje je zanimljivo da je celokupan poduhvat „ljuštenja“ pošte i njenog „upodobljavanja“ duhu novih vremena, izveo jedan stranac: ukrajinski arhitekta Pavel Krat. Urbana legenda kaže da nijedan domaći arhitekta nije hteo da skrnavi delo velikog Korunovića i da je zato dužnost pripala strancu.

Krat joj je posle rekonstrukcije dao potpuno izmenjen izgled u duhu uprošćenog socijalističkog realizma. Tako je, verovalo se zauvek, uništena fasada rađena u srpsko-vizantijskom stilu, jedinom autentičnom sa naših prostora. Svoje delo Pavel Krat opisao je rečima da: “Sama arhitektura stare poštanske zgrade bila je tipičan primer neuspelog iskorišćavanja nasleđa našeg narodnog neimarstva, preopterećena stilskim elementima.”

On je prethodno došao u Beograd kao izbeglica iz carske Rusije nakon pobede boljševika u građanskom ratu i revoluciji 1924. godine. Danas se zna da je bio izuzetno talentovan arhitekta što je pokazao kada je sa najvećim srpskim arhitektom, Dragišom Brašovanom, učestvovao u izradi zgrade današnjeg BIGZ-a, odnosno, tadašnje Državne štamparije 1933. godine.

Za vreme Drugog svetskog rata Pavel Krat je krajem 1941. godine dobio posao od okupatora da izgradi pomoćnu železničku stanicu jer je glavna Železnička stanica bila oštećena u bombardovanju 6. aprila pa je trebalo izgraditi pomoćnu. Ona je imala veoma uzak prolaz kako bi tu agenti Gestapoa i Nedićeve specijalne policije lako kontrolisali putnike i uočavali ko bi mogao da bude pripadnik pokreta otpora. Objekat je bio modernistički u stilu njegovih ranijih radova sa Brašovanom.

Završetak rata i dolazak komunista na vlast Krat je – naizgled krajnje neobično – dočekao raširenih ruku. Za razliku od njega, nekoliko meseci pre oslobođenja većina izbeglih Rusa napušta grad u strahu od dolaska Crvene armije. U oslobođenom Beogradu Krat postaje jedan od najvažnijih arhitekata.

Nјegov nekadašnji šef, Dragiša Brašovan, sklonjen je u biro preduzeća Trudbenik bez prava potpisa sa obavezom da doteruje pobedničke radove na konkursima za izgradnju socijalističkih zgrada. Krat je uradio nacrt oblakodera Informbiroa i, ono najvažnije – dobio zadatak da rekonstruiše oštećenu zgradu pošte u Savskoj ulici.

Sukob Tita i Stalјina, 1948. godine, zaustavio je Kratov napredak. Verovalo se da je 1948. kao “stalјinista” isporučen SSSR-u a potom da je “1951. završio u Sibiru”, da je ubijen… Ipak, on je volšebno napustio Jugoslaviju i vratio se u Sovjetski Savez. Tamo je poslat u Kazahstan da projektuje zgrade.

Prema najavama gradskih vlasti, sada kada je završena rekonstrukcija Savskog trga počeće i rekonstrukcija zgrade pošte u Savskoj ulici prema originalnim nacrtima, kako bi joj bio vraćen nekadašnji izgled.

Beograđanima ostaje da sačekaju da se točak istorije zavrti još jednom i da stara pošta zablista novim sjajem, baš onako kako je izgledala kada je tridesetih godina važila za najupečatljiviju zgradu prestonice.

U međuvremenu i na sreću, Beograd je dobio mnogo drugačijih, modernijih i impresivnijih zdanja, na svakom delu svoje teritorije, posebno u neposrednom okruženju pošte, na prostoru „Beograda na vodi“. Ali, uprkos novim vremenima i tehnologijama, kada pošta ponovo bljesne starim sjajem nakon obnove, moći ćemo da se uverimo kako je to nekada izgledalo, kada su stvarali stari majstori arhitekture.