Sajam koji je frapirao Beograđane

S jeseni su izložbe nekako posebne. A još pride kad na njima ima štogod i baš posebno da se vidi. A u oktobru 1933. je bilo. I te kako.

Dunja teška čak kilo i po, kruška koja vaga kilogram, zrno grožđa kao najveći orah, grozd od dva kilograma…

Poljoprivredno društvo Kraljevine Jugoslavije potrudilo se da Beograđanima priredi potpuni užitak i ukusa i mirisa na Sajmu voća i pića. Prikazani su najlepši primerci svakovrsnog voća, vrhunske vrste grožđa, kao i sve vrste pića, što alkoholnog što bezalkoholnog, koja su se proizvodila od Vardara do Triglava.

A da bi odbrovoljili Beograđane da dođu, svaki deseti posetilac je dobijao bocu najfinijeg vina na poklon.

Prvi paviljon uglavnom je obuhvatao župska voća. Posetioci su zastajali u neverici gledajući dunju od 1.500 grama, a kruške kao da su sa neke druge planete – ogromne i na vagi premašuju kilo svaka.

Grožđe je najviše zanimalo publiku šarenilom svojih boja, a grozdovi načičkani po dva kilograma… A zrno grozđa ko najveći orah. Bivalo je Beograđana koji uprkos objašnjenjima nisu mogli da veruju da sve to raste i zri u Kraljevini Jugoslaviji.

Na drugoj strani stotine vrsta finih jabuka ništa manje nije zadivilo stanovnike prestonice, koji su umnogome došli porodično.

A kada se voće iz čvrstog stanja pretoči u tečno agregatno stanje onda tu nastaje potpuna raskoš etiketa i flaša u kojima se crne, žute, crvene, u kojima su prozirne, i u kojima rakije, vina, konjaci, svako na svoj način, čuvaju opojne mirise.

U levome uglu kaluđeri. Iz reda Trapista. Uz osmeh nude svoje likere… Ime vam je njihovo privuklo pažnju? Šteta je ne pojasniti upravo sada.

Trapisti su katolički monaški red, koji odlikuje izuzetno strog asketski život i zavet ćutanja. Najveći njihov samostan na svetu bio je upravo kod nas, zvao se Marija Zvijezda u Banjaluci, a pre Prvog svetskog rata imao je više od 200 monaha koji su su krajem 19. veka uveli industrijsku revoluciju i stvorili čuveni sir trapist.

Dobro, dobro… Jeste nastao u Francuskoj, ali njegovu najpoznatiju verziju, čija se receptura čuva i dan danas, napravilo je bratstvo iz Banjaluke.

Ali da se vratimo u 1933. Trapisti su na izložbi, kako je navodila prestonička štampa, bili prava atrakcija.

Da bi što više posetilaca privukli, organizatori su pored navedene boce vina svakom desetom posetiocu, i svakom petom su davali malu sendvič-zakusku, dok je ama baš svaki posetilac za pet dinara, koliko je stajala ulaznica, osim degustacije pića, mogao da odgleda i bioskopski film.