Grandioznom spomeniku u centru Beograda presudila je Titova rečenica o “vešalima”

Četiri decenije pre nego što će Trg Marksa i Engelsa postati Trg Nikole Pašića, sudbinu impozantnog spomenika dvojici ideologa komunizma koji je trebalo da bude postavljen na tom trgu, i postane novi simbol Beograda, zapečatila je – samo jedna oštra rečenica neprikosnovenog vođe Josipa Broza Tita.

Na livadi koju je nekada vekovima presecao Carigradski drum nikla je 1953. nova ambiciozna celina socijalističkog Beograda.

Malo se rušilo, malo ravnalo, da bi naposletku bio formiran Trg Marksa i Engelsa, a šest godina kasnije, odnosno 1959, dobio je i fontanu koja će postati njegov zaštitni znak.

Međutim, važniji centralni motiv trga umesto fontane trebalo je da bude grandiozni spomenik tvorcima naučnog socijalizma, Karlu Marksu i Fridrihu Englesu, po kojima su jugoslovenski komunisti nazvali ovaj trg.

Njih dvojica su napisala program radničke klase za borbu protiv buržoazije i ostvarenje besklasnog društva tj. komunizma, što je bio osnov svih svetskih revolucionara u 20. veku. Ali, taj spomenik – nikada neće biti postavljen.

Prvi ozbiljan pokušaj dogodio se 1953. godine, kada je zagrebački vajar Vojin Bakić izradio gipsanu maketu visine sedam metara, predviđenu da bude isklesana u jablaničkom granitu. Žiri kojim je predsedavao hrvatski pisac Miroslav Krleža odbio je predlog.

Tito je, prema pisanju tadašnje štampe, u privatnom razgovoru navodno prokomentarisao: “Ovo ništa ne valja… Marks tu sedi, a Engels kao da ga nešto uči“. Projekat je odbačen, a ironijom sudbine Bakićev atelje je tri godine kasnije izgoreo, i uništene su skice iz ranog perioda.

Nakon prvog neuspeha, raspisan je novi, anonimni javni konkurs 1955. Prvu nagradu odneo je rad pod šifrom “Manifest” beogradskog arhitekte Hranislava Stojanovića sa saradnicima.

Koncept je bio grandiozan i podrazumevao je apstraktne stilizovane figure Karla Marksa i Fridriha Engelsa koje izlaze jedna iz druge u spirali, visoke čak 23 metra! U podnožju je bilo planirano “vodeno ogledalo”, odnosno plitka fontana u kojoj bi se spomenik noću reflektovao, udvostručavajući svoju monumentalnost.

Komisija je bila oduševljena, ocenivši da rad “spada u grupu originalnih koncepcija, i to uspelih u tolikoj meri da u neku ruku znači preokret u dosadašnjem shvatanju spomenika kod nas i kao takav deluje putokazno”.

Oduševljenje je, međutim, kratko trajalo. Kada je maketa predstavljena Titu na finalno odobrenje, usledio je hladan tuš.

Posmatrajući apstraktne, izlomljene oblike koje su neodoljivo podsećale na vertikalu sa poprečnom gredom, Josip Broz je navodno zaprepašćeno upitao: “Pa, zar ćete ova vešala da stavite na Trg?”

Ova rečenica, koju beleži publicista i kulturolog Špiro Solomun, bila je dovoljna.

Solomun u svojoj knjizi “Podizanje spomenika u Beogradu krajem 20. veka” navodi da su u odboru za podizanje spomenika bile tadašnje partijske perjanice poput Moše Pijade, Veljka Vlahovića, Rodoljuba Čolakovića i Đure Salaja, ali ni to nije bilo dovoljno da se spasi projekat od Titove opaske o “vešalima“. Niko nije smeo da protivreči Titu. Projekat je momentalno – sahranjen!

Urbanistički konkurs za uređenje trga raspisan je ponovo 1975. godine, ali bez ambicije podizanja spomenika. Ipak, u toku trajanja Konferencije Nesvrstanih održane 1961. godine, na ovom trgu je bio podignut veliki obelisk koji je negde čak pomalo i podsećao na zlosrećno rešenje arhitekte Hranislava Stojanovića iz 1955. Ipak, taj obelisk je bio privremen i uklonjen je odmah po okončanju konferencije.

Trg je ime Marksa i Engelsa nosio sve do 1997. godine, kada je odlukom Skupštine grada Beograda preimenovan u Trg Nikole Pašića. Godinu dana kasnije podignut je bronzani spomenik visok 4,2 metra tom srpskom i jugoslovenskom političaru. Delo je vajara Zorana Ivanovića.

Marks i Engels su, bar na ovom trgu, ostali bez svog lika ovekovečenog u kamenu i betonu, a i njihovo delo je odavno zamrlo na svetskom nivou. Ali su zato dobili jednu od najpikantnijih anegdota iz istorije beogradskog urbanizma.