Pune četiri godine, od 1981. do 1985. po Infektivnoj klinici, a to znači i po beogradskim tramvajima, bifeima i drugim mestima, kretao se – čovek bolestan od lepre (gube)!
Ne, to nije nikakva uvreda i sigurno je da nije izgledalo baš onako kako se zamišljaju leprozni, ali da je bilo opasno i nedopustivo – jeste! Potpunim previdom lekara on je lečen od koječega, ali ne i od gube, tj. lepre, koju je zapravo imao i koja je dijagnostifikovana tek 1985. godine.
E tek tada su se epidemiolozi digli na noge.
“Posle dvostruke potvrde da je dijagnoza za bolesnika koji se leči u beogradskoj Infektivnoj klinici od lepre ili gube tačna, specijalne ekipe epidemiologa i drugih stručnjaka otišle su na teren”, jeziva je rečenica koju su Beograđani čitali u novinama 3. marta 1985.
Posao im je bio da što je moguće efikasnije prečešljaju svi kontakti, počev od porodice obolelog, kako bi se sprečilo da guba zavlada Beogradom!
Nad svima je odjednom počela da se nadvija neprijatna senka epidemije velikih boginja, Variole vere, koja se u zemlji odvijala nepunih 13 godina ranije.
“Gotovo četvorogodišnje lutanje i lečenje pod drugim dijagnozama dozvoljava mogućnost da je po isteku inkubacije ovaj bolesnik mogao da prenese bolest. Osnovni epidemiološki zahtev je ispitati takvu mogućnost. Inače, nikakve sumnje u ovom slučaju nema, jer su obe bakteriološke probe — pozitivne. Sutra će, najverovatnije, nalazi za još jednog sumnjivog pacijenta biti završeni i za sada sve ukazuje da je dijagnoza ista“, pričao je prof. dr Dragomir Diklić, tadašnji direktor Infektivne klinike.
Još je jedan slučaj bio sumnjiv, pored ova dva ali taj je mogao da odahne – nalaz je bio negativan.
Ovaj nesrećnik koji je konačno dobio dijagnozu primio je i lek. Koža je počela da se obnavlja, a vitalne funkcije nisu mu bile ugrožene. Verovali ili ne — guba je tinjala u Srbiji, bolest nije uvezena.
“Ispitano je i kretanje bolesnika pre tri-četiri godine kada je verovatno došlo do zaraze. Ni jedan, po svoj prilici nije ovu opasnu infektivnu bolest ‘uvezao’, kako se odmah mislilo, iz stalnih žarišta u afričkim i azijskim zemljama. Naime, i u našoj zemlji postoje područja u kojima stalno, endemski, tinja lepra” rekli su u Infektivnoj klinici
“Desetak slučajeva tokom više godina registrovanih u našoj zemlji, na žalost, videlo je malo lekara, jedan ili dva infektologa. Zato je put do dijagnoze kod ovog bolesnika iz Sandžaka i bio dug, jer je guba poslednja bolest na koju lekari posumnjaju”, pisale su novine. Srećom, u narednim godinama se više nikada nije pojavio nijedan sličan pacijent. Pre dve godine, 2023. svetski mediji su objavili vest da je u SAD otkriven jedan pacijent sa leprom u početnoj fazi.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
