Do groblja, bolnice i stanice…

Beogradski gradski prevoz toliko je komplikovan sistem da je često teško odrediti koji se autobus gde uputio, kakvu je kombinaciju linija potrebno “proračunati” da bi se došlo tamo gde se krenulo, ili zašto baš nekad dobro dođe neki trocifren autobus čiju trasu mnogi ni ne znaju. Ili koja je sigurna prečica za stići negde.

Ali, u svom tom ogromnom koordinatnom sistemu stajališta, destinacija, okretnica i brojeva, postoje linije koje su prepoznate po baš specifičnim stvarima, i prema njima su i znane u javnosti. Bar onoj koja koristi usluge javnog prevoza. A nema nas malo.

Grobljanske linije

Nije sve tako crno, dobro ovi busevi dođu mnogima duž njihove trase, ali počinju ili se završavaju baš na beogradskim grobljima ili negde blizu njih.

Najpoznatija je, mada to nekad zaboravimo, linija 65! Nije bila baš namenjena prevozu do grobalja, ali je vremenom to postala. Zbog blizine Novog groblja postala je najpoznatiji prevoz za ovo najznamenitije beogradsko groblje. Ali, s druge strane, linija povezuje i jedno od najvećih – Novo bežanijsko groblje.

Isprva je vozila samo do Bloka 37, a potom je, izgradnjom Bulevara Milutina Milankovića stvorena mogućnost da se bus produži do nove okretnice na na Novom bežanijskom groblju.

Linija 35 sinonim je za Lešće. Na displeju ove linije tako i piše, jer je ovo groblje poslednja stanica te palilulske linije. Ipak, njome ne idu samo Beograđani u posetu groblju, već je to i glavni prevoz za Višnjičku banju.

Za razliku od 35, bus 533 koriste mahom putnici koji posećuju groblje Orlovača. Ona polazi sa Banovog brda i okreće se na groblju, a kada treba pojačanje su joj 531 i 532 koji se određenim danima preusmeravaju da svraćaju i pored groblja.

Prva “grobljanska” linija bila je tramvaj 3 koji je vozio do ulaza u Novo groblje, gde je bila i okretnica, i to mu je i pisalo na tabli. Taj tramvaj je vremenom promenio trasu i već dugo nije izričito povezan sa najstarijom beogradskom nekropolom.

Bolničke linije

Naš najveći klinički centar nema svoju posebnu liniju, jer je okružen brojnim trasama gradskog prevoza. Ali, prava bolnička linija u Beogradu je 77 – povezuje Gradsku bolnicu Zvezdara i KBC Bežanijska kosa. Do bolnice na Zvezdari vozi i trolejbus 28.

Osim toga, do VMA vozi linija 42, koja povezuje i Ortopediju Banjica, ali je ova linija produžena do Rakovice i danas je samo jedna u nizu linija koje povezuju ovaj banjički bolnički kvart. 

Ovde treba dodati i liniju 45 – staje baš ispred KBC Zemun, a osim ove bolnice povezuje i dva doma zdravlja – Zemun u Šilerovoj i Novi Beograd u Bloku 44.

“Kofer” linije

Namenska linija koja povezuje centar grada i glavnu železničku stanicu “Centar“, odnosno, Prokop, kako se i dalje naziva, dugo je bila 34, ali je njenim produžavanjem i preusmeravanjem Prokop je za 34-ku postao samo usputna stanica. Umesto toga, kružna linija 36 uvedena je kao glavna veza Prokopa i centra grada. 

Međutim, prava “putnička” linija je sa brojem 600, a ona povezuje tri najvažnija beogradska saobraćajna čvorišta: Glavnu železničku stanicu, Beogradsku autobusku stanicu i Aerodrom Nikola Tesla. Ne treba zaboraviti ni liniju 72, koja povezuje Aerodrom i Zeleni venac.

Kad smo kod aerodroma, do onog batajničkog “Pukovnik Milenko Pavlović” vozi 706E.

Izletničke linije

Jedna od prvih gradskih autobuskih linija u Beogradu vozila je do Avale.

Danas je to sezonska linija 400 koja od Trošarine vozi do vrha najbliže beogradske planine. 

Tokom leta, vikendom, uvodi se čak pet linija sa oznakom ADA koje povezuju gotovo sve važnije gradske pravce sa Adom Ciganlijom.