Prva u mnogo čemu

Ministarstvo unutrašnjih dela Kneževine Srbije je 1879. godine, na jednu molbu za dozvolu obavljanja lekarske prakse, odgovorilo da „joj se ne može udovoljiti na zahtev jer žene ne služe vojsku“.

Molbu je uputila prva školovana lekarka u Srbiji i četvrta devojka sa univerzitetskom diplomom lekara u Evropi, dr Draginja Draga Ljočić, a ovaj odgovor je bio potpuno besmislen, jer je ona kao učesnica srpsko-turskih ratova 1876-78. godine već imala čin sanitetskog poručnika.

Tek na lično zalaganje kraljice Natalije Obrenović i zauzimanja dr Vladana Đorđevića sastavljena je komisija sa zadatkom da se utvrdi stručnost kandidatkinje. Nakon opsežnog ispitivanja, njene stručne kvalifikacije su vrlo povoljno ocenjene i odobreno joj je da otvori privatnu lekarsku praksu.

Ali, u državnoj službi, još dugo vremena, nije mogla da dobije ravnopravan status sa muškim kolegama.

Po mnogo čemu je Draga Ljočić bila prva i posebna. Rođena u Šapcu 1855. godine u trgovačkoj porodici cincarskog porekla, od ranih godina odlikovala se darivotošću i upornošću. Kako ženska deca nisu mogla da upišu gimnaziju u Šapcu, posle završene osnovne škole, Draga prelazi u Beograd, gde upisuje i završava Višu žensku školu.

Na Veliku školu (Univerzitet) upisala se 1871. godine kao prva vanredna studentkinja, ali pošto studentska sredina nije mogla da podnese žensko čeljade u svojim redovima, morala je na predavanja da dolazi u pratnji profesora!

Teško podnoseći pritisak zaostale sredine, iskoristila je priliku koja joj se ukazala da školovanje nastavi u Švajcarskoj, gde je bila prva Srpkinja koja je upisala i završila studije medicine na Ciriškom univerzitetu.

Draga Ljočić je tek 1881. godine uspela da se zaposli u Opštoj državnoj bolnici u Beogradu, gde je obavljala dužnost rukovoditeljke Ženskog odeljenja, ali ne sa platom i pravima lekara, već samo kao lekarska pomoćnica.

Apsurdnost ovakvog stanja pokazala se još jednom i tokom srpsko-bugarskog rata iz 1885. godine, kada je Draga radila kao jedini lekar u tri bolnice u Beogradu: Opštoj državnoj, Zaraznoj bolnici i Bolnici za ranjenike, dok su njene kolege bile na frontu. U borbi za svoja profesionalna prava, nastavila je da se obraća svim nadležnim institucijama, Državnom svetu, pa i samom kralju Milanu, ali je rezultat svega bilo samo njeno otpuštanje iz državne službe.

Međutim, Draga je nastavila da se bavi privatnom praksom i veoma uspešno lečila je pacijente sve do završetka Prvog svetskog rata. Posle decenija borbi za sticanje jednakih prava sa svojim kolegama, Draga Ljočić je tek u svojoj 69. godini, krajem 1924. uspela da ostvari pravo na penziju, u kojoj nažalost nije dugo uživala. Preminula je 1926. godine.

Borbu za profesionalno izjednačavanje, Draga Ljočić je vodila i kroz rad Društva beogradskih ženskih lekara, u čijem osnivanju je učestvovala i bila njegova prva predsednica. Primarni zadatak Društva, osnovanog 1919. godine bio je da se prikupe sredstva za izgradnju prve bolnice za žene i decu, kojom bi upravljale i u njoj radile isključivo lekarke.

Draga Ljočić se izuzetno zalagala da se bolnica što brže izgradi, ali nažalost nije dočekala njeno otvaranje 1929. godine. Bolnica je dobila ime po čuvenoj škotskoj doktorki Elsi Inglis, a mnogima je nepoznata činjenica da ona i danas postoji i nalazi se u okviru Kliničko bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“.

Sa dr Jovanom Jovanovićem o kome je Kaldrma nedavno pisala osnovala je 1904. godine Materinsko udruženje, sa ciljem smanjivanja smrtnosti novorođenčadi. Cilj udruženja bio je i staranje o napuštenoj deci, a javno mnjenje je glasno kritikovalo njegov rad, sa obrazloženjem da se tako širi nemoral, pošto su većina štićenica i štićenika bili – vanbračna deca.

Mnogi bi rekli, da žena koja je neprekidno radila na ličnom i društvenom napretku i bila angažovana na ovoliko različitih polja, sigurno nije imala vremena za ljubav i porodicu. Istina je upravo suprotna: Draga se 1883. godine udala za Aranđela Rašu Miloševića, jednog od osnivača Narodne radikalne stranke, pisca i visoko obrazovanog intelektualca bliskom idejama Svetozara Markovića. Imali su petoro dece, sina Đuru i ćerke Spomenu, Radmilu, Zoru i Olgu. Radmila Milošević je jedina među decom koja je pošla majčinim stopama i završila studije medicine u Cirihu.

I na kraju, još jedan interesantan podatak koji je vezan za sklapanje braka između Drage i Raše: Draga je bila prva Srpkinja koja je posle venčanja zadržala svoje prezime i od tada se potpisivala kao Draga Ljočić Milošević.