Dna Save i Dunava, u delu njihovog toka uz beogradske obale, i danas čuvaju, pokrivene nanosima decenijskog mulja, tragove velike žrtve i stradanja brodova koji su pripadali trgovačkoj floti i Rečnoj flotili Kraljevine Jugoslavije.
Ova drama čiji nemi i nedostupni svedoci i dalje stoje konzervirani u rečnoj struji, odvijala se aprila 1941. godine kada je, znamo to već svi, tadašnju zemlju zadesio Drugi svetski rat, napadom nemačkog Trećeg rajha.
Rečna flotila imala je oklopne borbene brodove, takozvane monitore: Dravu, Savu, Moravu i Vardar, kao i remorkere Cer, Šabac i Sisak, dva stražarska čamca na Ohridskom jezeru i jednu jahtu. Od druge polovine marta 1941. godine, u njen sastav mobilisano je i oko 50 državnih i trgovačkih brodova.
Jedan od stradalnika ovog rata bio je i brod pod nazivom “Srbin“. Ne samo što je imao simbolično ime, već je ostalo vredno svedočanstvo njegovog zapovednika Pante Marjanovića.
Pisano umešno, gotovo umetnički, ali sa jasno istaknutim faktima, njegovo pismo nam otkriva ne samo kako je stradao mobilisani parni remorker već i čitavu, danas nepoznatu i zaboravljenu tragediju srpskog brodovlja tih strašnih dana u vodama reka kojima su do tada neumorno plovili na svojim mirnodopskim poslovima.
Kada je počeo rat, Srbin je, natovaren hranom, bio na putu od Osijeka do Beograda. Cilj je bio da se tovar preveze Savom do Šapca.
Kada je stigao u Beograd, tu je već bilo haotično stanje. Treba naglasiti da je Kapetanija bila prazna, a da su se brodovi bežeći od avionskog bombardovanja nacističke Luftvafe, kretali ka Zabrežju i Šapcu, i to samo oni koji su bili u mogućnosti da to učine. Jer, nevolja je bila u visokom vodostaju.
Sava, Morava i Vardar su morali da budu potopljeni od strane svojih posada u samom Beogradu, jer je bilo gotovo nemoguće da prođu ispod savskih mostova, naročito ispod železničkog. Nakon odvrtanja ventila za potopanje, posade su trebalo da otputuju remorkerima ka Šapcu i priključe se kasnije bitkama na moru. Ali… i to je bilo rizično, čak i kada se dimnjaci remorkera spuste – udar u železnički most mogao je da dovede do katastrofe.
Sava je potopljena u Savi, nedaleko od Ušća, popreko. Kada je vodostaj opao, deo broda našao se na površini. Morava i Vardar potopljeni su na sredini reke.
Vardar je ostao potopljen i tokom rata, dok su Savu i Moravu ponovo osposobile zločinačke ustaške vlasti i uvrstile ih u svoju flotu Hrvatskog Riečnog Brodarstva HDH.
Vraćamo se na priču o Srbinu. Već su i kod Zabrežja blizu Obrenovca mnoge lađe napuštene i potopljene, a zapovednik se u Beogradu našao “vezanih ruku”, jer naređenja šta da čini i gde da plovi dalje nikako nije mogao da dobije u ratnom rasulu koje je nastalo. Odlučio se na put ka Šapcu, koji je kratko trajao.
“Kod Zabrežja mi je bilo jasno da je sav napor uzaludan i da teret neće stići do Šapca. Tu su bili usidreni mnogi brodovi koji su krenuli uzvodno u Savu. Svi napušteni od osoblja. Neprijatelj je hrlio sa svih strana. Stigao je do pred Obrenovac, a u Šabac je već ušao. U sporazumu sa mašinistom Ilijom Ilićem i njegovim pomoćnikom Miladinom Mihajlovićem, odlučio sam da brod potopim, a hranu sa teretnjaka razdelim narodu na obali”, ostalo je zabeleženo u dramatičnom svedočenju Marjanovića.
“Izašao sam na obalu, stao pred brod koji mi je bio, možda, najmiliji kojim sam zapovedao u mojoj dugogodišnjoj brodarskoj karijeri i govorio mu kao živom: ‘Srbine, nećeš im, vala, pasti u ruke!”
Kod Zabrežja je potopljena i Alexandra, ali nju je neprijatelj hitno izvadio i osposobio, jer je taj brod npsio nekoliko sanduka punih dinara! S druge strane, udeo u vlasništvu imali su i Nemci iz Apatina, a i operacija vađenja plovila bila je jednostavna. Ovaj prod postaje minopolagač i, na kraju rata 1945. negde na gornjem toku Dunava, završava u rukama Amerikanaca.
Brod Preradović potopljen je, takođe, po odluci kapetana, koji je nailazio na područje gde su se vodile bitke, a sa komandom je izgubio vezu… Nemci su ovaj brod brzo osposobili, ali on je ponovo potopljen 1945. godine.
Brod Bosna potopljen je, takođe, u Zabrežju, a ostalo je zabeleženo da mu je virio samo dimnjak sa jugoslovenskom trobojkom. I taj brod nije bio strukturno oštećen, lako je izvađen i odvučen u Bežanijski zimovnik, gde je ponovo potopljen tokom savezničkog bombardovanja 1944. godine.
Parni remorker Gučevo potopljen je kod Gročanske ade, gde je bio skriven. Kada je videla kakvo je stanje na bojištu, posada ga je potopila.
Ovu strašnu tragediju i žrtvu srpskog rečnog brodarstva, u celosti (samo)potopljenog i zarobljenog u aprilu 1941. preživeo je samo jedan brod: remorker Drač. Njegova posada je uspela da iz rumunske luke na Dunavu prebegne u vode pod kontrolom SSSR.
Članak nastao na osnovu istraživanja Gordane Karović iz Muzeja nauke i tehnike u Beogradu
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
