Najpoznatiji fakultet u Zemunu i jedini koji u ovom delu grada pripada Beogradskom univerzitetu je Poljoprivredni i nalazi se u Zemunskom parku.
Nadaleko je poznat jer je još u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca bio unikatno osnovan da pokrije baš ovu naučnu oblast, premda se na njemu nekada izučavalo i šumarstvo.
Logično, fakultet se našao u ravnom Sremu, gde se na nekoliko kilometara dalje prostirala nepregledna plodna ravnica, u vreme kada nije bilo fabrika i industrijskih zona u njoj.
O tome koliko je jedini zemunski fakultet važan govori istorijat ali i neobična sudbina njegove arhitekture.
Jer, reč je o monumentalnom zdanju svečano otvorenom u decembru 1933. u klasičnom stilu, čiju celinu je potpuno narušila dogradnja fakulteta 1980. godine: nova socrealistička građevina oslanja se na staru i sa njom sada čini gotovo nakaradan spoj dva zdanja fakulteta u krošnjama starog parka.
Velelepna zgrada fakulteta u Zemunu našla se svojevremeno, pre Drugog svetskog rata, i na razglednicama Beograda.
Međutim, možemo primetiti da ta klasicistička zgrada sa starih razglednica izgleda neprepoznatljivo u odnosu na sadašnje stanje.
Usamljena je, nije okružena krošnjama i pažnju ne privlači dogradnja iz osamdesetih, ali kada se uporedi sa današnjicom primećuje se i još jedan krupan detalj: intervencija koja je nastala ubrzo posle Drugog svetskog rata. Na starom zdanju dograđen je prethodno i čitav jedan sprat!
Rodonačelnik poljoprivredne nauke kod nas bio je naš čuveni naučnik Josif Pančić, koji je predavao nauku o zemljodeliju na Velikoj školi u Beogradu.
Međutim, otvaranje Poljoprivrednog fakulteta moralo je da sačeka završetak Prvog svetskog rata. Osnovan je 1919. godine.
Renomirana institucija podučavala je generacije naučnika u oblasti poljoprivrede i šumarstva sve dok se posle 1945. nije osnovao i Šumarski fakultet na Banovom brdu. Danas Poljoprivredni fakultet ima oko 500 zaposlednih i 4.500 studenata.
Inače, prostor na kome se nalazi fakultet, zajedno sa dve osnovne škole, jeste nekadašnji kontumac – prvi bedem odbrane i sanitarna zaštita na ulazu u grad, neka vrsta karantina i punkta kroz koji je u 18. i 19. veku svako morao da prođe.
Kada govorimo o Poljoprivrednom fakultetu, za njegov rad nije značajan samo Zemun, već i Grocka. Naime, veliki deo naučno-istraživačkog i obrazovnog rada vrši se na oglednom dobru Radmilovac, nedaleko od Kaluđerice.
Ovu oazu je 1941. godine studentima poklonio industrijalac Milan Vukićević, a čitavo imanje nosi sećanje na njegovu suprugu Radmilu. Nažalost, nacionalizacija je dovela do toga da posle rata Radmilovcem gazduju državna poljoprivredna preduzeća, ali je 1992. godine vraćen Poljoprivrednom fakultetu.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
