Leteti iznad Beograda avionom je još uvek nedostižan san jer iznad samog centra grada i dalje postoji zabrana letenja, kao i iznad najlepšeg dela prestonice: Kalemegdana i Ušća.
Ali, postoji način da se ipak uživa u pogledu na Beograd iz malog sportskog vazduhoplova.
Objašnjenje je lako ali možda i ne previše poznato mnogim Beograđanima.
Jer, kada spominjemo beogradske aerodrome najčešće mislimo na dva velika, sa međunarodnim oznakama – civilni “Nikola Tesla” i vojni nazvan “Pukovnik Milenko Pavlović”. Skraćeno – Surčin i Batajnica.
Ali, postoje i dva mala aerodroma koji služe baš za uživanje na nebu iznad grada. Doduše, ono čega se nagledate kada poletite sa ovih mesta više su panorame Zemun Polja ili Padinske skele, nepregledne sremske i banatske ravnice, ali može se u daljini videti i velegrad koji mora da izgleda baš kao na dlanu.
Veći i poznatiji sportski aerodrom u Beogradu je Lisičji jarak.
Njega ne koriste samo zaljubljenici u lake avione, jedrilice, mini helikoptere ili motorne zmajeve, već ga povremeno koristi i poljoprivredna avijacija.
Sa dve zemljane piste kraj Padinske Skele duge čak 1.000 metara, a široke 40, poleću i oni glomazni jednomotorni avioni koji prskaju komarce, kad više ništa sa zemlje ne može da pomogne u smanjenju broja krvopija.
A kada se ovi avioni utišaju, za njima može da poleti neka bešumna jedrilica koja će do zalaska sunca plesati nebom iznad grada dok se zraci blještavo odbijaju sa gracioznih krila.
Lisičji jarak ima i svoje hangare za avione, skladišta za gorivo, ambulantu, kancelarije… Takav aerodrom bi pre Drugog svetskog rata bio čak smatran međunarodnim putničkim terminalom.
Ipak, bio je formiran pedesetih godina prošlog veka, najpre za poljoprivredne potrebe zaprašivanja velikih useva u okolini grada, da bi tek kasnije dobio i svoju rekreativnu i sportsku ulogu.
Danas je oaza za sve ljubitelje avijacije. Poletanja su moguća tokom cele godine, kad vremenski uslovi to dozvoljavaju, ali samo danju. Ipak, rano proleće vreme je i kada se sportskia erodromi bude, a zvukovi motora bruje nad travnatim pistama.
To je, takođe i mesto gde se možete oprobati u padobranstvu čemu pribegava sve veći broj ljudi poslednjih godina, sa rastom popularnosti ovog sporta.
Nešto manji, ali izuzetno aktivan aerodrom “13. maj” nalazi se između Zemun polja i Batajnice, uz samu železničku prugu.
Relativno novijeg datuma, ovo letelište opslužuje sve vrste modernih vazduhoplova za rekreativno letenje mnogih zaljubljenika u “plave visine“.
U isto vreme sa njegove travnate piste u nebo se vinu i avion, žirokopteri, pa i motorni zmajevi.
Posebnu pažnju privlače neobične letelice koje predstavljaju kombinaciju aviona i helikoptera, a to su spomenuti žirokopteri ili autožir, odnosno žiroplan.
Ove letelice se godinama redovno mogu videti kako poleću sa ovog aerodroma. Liče na helikopter, ali zapravo imaju sve karakteristike motornog zmaja – letelica otvorenog tipa sa motorom pozadi, ali umesto krila ima – elisu.
Da bi poletela treba joj pista, kao za avion, elisa se zarotira pri poletanju, ali kasnije ona nastavlja sama da se vrti i tako letelici daje uzgon.
Ukoliko niste, možete da obiđete oba ova aerodroma, čak i ako ne gajite strast prema letenju. Zanimljivo je videti sve što se tu zbiva, i svakako je nesvakidašnji prizor. Za jedno vikend upoznavanje sa skrivenim dimenzijama onoga što Beograd nudi – više nego dovoljno.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
